Nova Evropa

Polemika.

Još o „spomeniku naše kulture koji bi nas nadživeo hiljadama godina“, i

U broju »Nove Evrope« od decembra 1931, osvrnuo ве је L Brichta na moj članak »O spomeniku naše kulture koji bi mas nadživeo hiljadama godina« koji je izašao u broju od oktobra iste godine, Da ne bi čitaoci »Nove Evrope« dobili netačan utisak o onome što sam u članku želeo izneti, smatram za poftrebno da na napomene Gospodina Brihte odgovorim sledeće.

Navodeći predlog američkog astronoma Šapleja, i njegove leze ispisane u 24 tačke, kao izvod iz naših savremenih shvatanja prirode, držao sam da nemam prava ni popravljati Šapleja mi stupati s njime u polemiku, pa sam jedino pokušao — za 61taoce-nestručnjake — objasniti njihov smisao i značaj, Zato napomene G. Brihte, o nesavremenosti i netačnosti Šaplejevih osnovnih tvrdjenja, mogu biti zanimljive i važne, ali teško da im može biti pravo mesto u jednom listu koji nije specijalno posvećem mi fizici ni hemiji, Što se pak tiče omih napomena koje se lično na mene odnose, mošu samo da žalim, što moj uvaženi kritičar mije uzeo sebi malo više truda da shvati osnovnu ideju moga članka, Jer, pre svega, Ja nisam nikada ni tvrdio taku najivnu stvar, da bi čovek evropske kulture, koji je dosada bio moralan, »najednom taj osećaj izgubio, te da usled toga preti propast čitave kulture«, — teza protiv koje sa puno prava istupa G. Brihta, Sporost i postepenost istorijskih pojava poznata je ı meni kao njemu; a toliko sam ipak obavešten, da sam čuo o зуерозн Ебрбапа, Моста Меrona, Kaligule, inkvizicije, ı o drugim amoralnim postupcima prošloša doba, koje nipošto ne zamišljam kao raj i carstvo pravde ı morala, Ali meni, pri svem tom, nikako mije »dosta ieško naći primere moralnog, duhovnog, i t, d,« u istoriji, već naprotiv, vrlo lako mogu da navedem bezbroj primer4 visokog morala, pa iskreno sažaljevam ako i G. Brihta, poznavajući velike zločine prošlosti, nije ništa čuo o jumacima pravde, ljubavi, ideala, o svetlim i čistim, punim uzvišene ljubavi, velikim i malim ljudima daleke i bliske prošlosti, G, Brihta tvrdi, da se »u istoriji kao pokretač čovečanstva ne daš konstatovati moral i duhovnost«, — stanovište koje se ne bi usudio da zastupa ni Karl Marks, ni osnivač boljševizma Ljenjin, ni niko od pravih adepata istorijskog materijalizma, Čak me treba biti mi istoričar pa znati šta su značili, u razne istorijske perijode, u ljudskom životu »duhovnost«, religijozni pokret, ljubav prema otadžbini, vera u pravo svojih ideja,

Moj mali članak nije bio posvećen pitanjima morala, već izlaganju pokušaja da se što duže očuva изротепа o našoj

91