Nova Evropa

kulturi; pitanja morala dodirnuo sam samo uzgred i slučajno. I tvrdio sam, pa tvrdim i sad, da naporedo sa progresivnim razvijanjem naše materijane kulture raste i edojizam razumne čovečje individue a smanjuje se srednji nivo morala: razumnokorisno sve više nadvladjuje ono što je moralno-pravedno, i u 'tom poremećaju ravnoteže u elementima čovečje psihe (razum: i moral) ja vidim veliku opasnost koja preti našoj kulturi, Ja ne crpem svoje znanje o boljševicima »po publikacijama u zapadno-evropskim časopisima«, kao što G. Brihta čini, ali znam pouzdano da se boljševici često ponašaju prema kulturnim tekovinama i spomenicima kao što su to nekad radili Huni i Vamdali, · | |

_ Ima kraju, hoću da kažem, da se moj kritičar vara kad misli, da ja pišem »jadikovke« »o našem amoralnom stanju«, i da se povodim »za nekim maglovitim i neplodnim koncepcijama humaniteta, morala, duhovnosti, i t. d.«. Svaka misao o· budućnosti mora biti izložena vrlo oprezno, jer niko ne poznaje budućnost, Ali misliti danas sa strahom па budućnost, strahovati od mogućnosti budućeg zla, čmi mi se da sam potpuno u pravu, i bez bojazni da bi se moja ideja mogla nekom učiniti maglovita, G. Brihta je ubedjen, da mi na osnovu naučnih metodš4 možemo »ovde Život najbolje urediti«; a moje mišljenje o tome je opet protivno, jer Ja tvrdim, da život budućeg čovečanstva he može biti baziran samo na razumu (E пјебвоуи plodu — nauci), već mora da počiva na večnim zakonima morala, ili da uopšte ne postoji. |

Jevgen Jelačić.

Nepristojnost „Hrvatske Revije".

Na našu uljudno i umerenim tonom napisanu zamerku »Hrvatskoj Reviji« {u novembarskoj svesci »Nove Еугоре«), upućenu na adresu Dra, Lj, Karamana, radi preštampavan,a. jednog njegova članka iz »Nove Evrope« (broj od juna 1930) u »Hrvatsku Reviju« (svesku od movembra 1931) bez zn anja i odobrenja našeg uredništva, »Hrvatska Revija« — primajući na sebe svu odgovomnost za ovaj postupak odvratila nam je {u svom februarskom broju) člankom pod naslovom »Neukusna prodika „Nove Evrope« u kojem naziva naše držanje u ovoj stvari, na naše veliko iznenadjenje, nesamo »neukusnim« nego i »nepristo jnim«, To je baš kao da jedan čovek drugom čoveku stane na nogu, pa 'kad ovaj ustukne i reagira s uzvikom »Oho!«, onaj ga ljutito još pljusne i po licu, — tako nam se, ako dozvole naši čitaoci ovu prispodobu, čini ovaj odgovor uredništva »Hrvatske Revije«. Samo što mi mismo dovoljno hrišćanski raspoloženi, da ponudimo i drufđi svoj obraz, nego ćemo našoj ljubaznoj »kole-

92