Nova Evropa

A u napomenama pod crtom, kod pojedinih reči i stihova, Vuk tumači neka mesta u pesmi, dok kod nekih objašnjava zašto ih je ranije doneo različito od Fortisa, a zašto je »sad ostavio ovako«,

Tako je eto stajala stvar s originalnim tekstom »Hasanабинсе«, Који је Сефе — pored raznih drugih Nemaca — preveo na memački, a toliki druži, poznati i manje poznati pisci, na tolike druge jezike, — svi na osnovu prepisa u Fortisu, odmosno u Vuku, Ni od njih niko, kao ni Vuk, ni iko od onih mnodobrojnih koji su u movije doba pisali o »Hasanaginici«, nije našao ni Čuo pevati »Hasamagimicu« u samome narodu, Ni prof, Murko, koji je obišao one krajeve — bar veća mesta godine 1927, mije otuda izneo drugo do bolje razumevanje tragičmoga konflikta u duši Hasanaginice, upoznavši bliže sredinu u kojoj se dogadjaj odigrao, te u kojoj je pesma postala. A ipak i sama pesma Živi, i peva se, sve do današnjeg dana u narodu, i to i tamo gde je postala {oko Imotskog) i svud unaokolo, sve do u dalmatinsko Zagorje prema granici Like. Trebalo ju je samo malo bolje potražiti. Priznajem, uostalom, da je ni ja nisam tražio, već da sam slučajem došao do bližeg saznanja o tome, Evo na koji način,

Pošto sam napisao, i izdao u knjizi, svoju doktorsku disertaciju »Das serbische Volkslied m der deutschen Literatur« (1904 1 1905), zaimteresovao sam se Žživlje za mašu narodnu poeziju, pa sam s naročitom pažnjom pratio i rad naših tada mladih likovnih umetnika oko Ivama Meštrovića (grupa »Medulić«), koji je — što se predmeta tiče — počivao робау о na narodnoj pesmi, Bio sam s njima u prijateljstvu, pa sam već tada često slušao Meštrovića gde govori o Kraljeviću Marku, o hajducima i uskocima, i recituje stihove što ih je kao dete kod kuće, od deda i babe, naučio. Još tada spominjao je om i »Hasanaginicu«, ali sam tek kasnije, za Rata i posle Rata, jasno razumeo, da on zna napamet celu tu pesmu, i to ne u Fortisovoj verziji, i da je i nju na selu kao dete čuo _ i. zapamtio, Govorio sam o tome nekim prijateljima {medju ostalima i prof, Murku), a Meštrovića sam nagovarao da sedne i napiše to što zna, i kako zna. Ali, tek pre kratkog vremena, kad sam mu — povodom stogodišnjice Geteove smrti, te ovoga broja »Nove Evrope«, — objašnjavao s Кобkom je veštinom Gete kao mlad čovek preveo »Hasamnaginicuc, i koliko je ovim prevodom, i kasnijim svojim mteresovanjem za našu narodnu pesmi i pisanjem o njoj, zadužio naš narod i predstavio ба u povoljnom svetlu Evropi, zagrejao se Meštrović jače za stvar, pa je — radeći naporedo па роргзји Getea — napisao svoju verziju »Hasanagmice«, i predao mi rukopis koji ovde donosim. On je ovaj tekst stavio na hartiju

122