Nova Evropa

ова Европа

Књига ХХУ. Број 3, и 4. 22. марта, 1932

(Стећеоуа зобоФ са.

Габао se ceo svet da se pokloni Geteu, i da ga pomene o stogodišnjici njeBove smrti, Digao se, pre sviju, njeBov marod, nemački, i priredjuje nebamo proslavu ma današnji dan već Geteovu godinu, pomen kroz celu godimu 1932, stotu od njegove smrti, Ima doduše i protivnika takome proslavljanju, — ali i to iz poštovanja prema velikome čoveku: oni kažu, da današnji naraštaji nisu dostojni da proslavljaju Getea, i poriču pravo zvaničnim i poluzvaničnim vodjama savremene Nemačke da govore »Denn er war unser!,..« (Vidi naročito »Die literarische Welt« od 18, septembra 1931 i dalje, i od 4, marta 1932.) 0 stvari, val divljenja i oduševljenja za »пајуебеба Метса« provalio je tako elementarnom silinom, da smo mi danas svedoci jednoga pomena mrtvome velikanu kakav se dosad još nije tako jednodušno priredio nikomu, možda, otkako postoji ova naša zapadna kultura, Loš prorok ispao је onaj naš dobri poznavalac Getea i nemačke književnosti, koji je, povođom proslave Šilerove stogodišnjice, držao da treba na dvadesetipet godin& unapred da predskaže, da »neće biti nikakvo бидо ако 1932 godine proslava stogodišnjice Geteove smrti ne bude ovako svečana kako je pre nekoliko dana ispala Šilerova proslava« [»Srpski Književni Glasnik«, 1905), Nesamo da је Кијževno i knjižarsko tržište prekriveno movom literaturom o Geteu {u »Prager Presse« daje poznati češki prevodilac Getea Otokar Fišer pregled »novih knjiga o Geteu povodom Geteove Godine«, dosad u osam nastavalka, počevši sa 28, oktobra 1931), i dosad već tako obilnom i razgramatom, i nesamo da škole i pozorišta i ostale prosvetne ustanove odjekuju predavanjima i priredbama u slavu najsjajniječ i najkrupniješ Imena nemačke književne povesti, nego se i opštine, gradska veća, pevačka društva, i radničke organizacije, nateču Ко бе ga dostojnije proslaviti. Više od sedam nemačkih gradova otimaju se o slavu da ба oglase svojim, Rodni Frankfurt na Majni već је otpočeo s nizom svetkovinA4, 6ovorom na radiju što ga je ne-

davno umrli Fridrih Gundolf bio pripremio za ovu priliku (dar, KOJ ~

97 |