Nova Evropa

За в'јести не пита она што колају нове, но гледа Како ће открити траг жељама драгога свог.

Ужива само у њему: у слободном, јаком туђинцу Који јој спомиње сн јег, дрвене куће, мрк луг.

Плам, што га у срцу њему распаљује с њиме н д јелн, Весела злато што за њ није, ко другима, све.

Обиље дичи јој стб, а ормари су пуни одјела. Својим у колима пак к Опери возит се зна.

Мајка и кћи се много веселе са сјевера госту: Барбарин римског је сад срца и т јела краљ.

III

Немој се кајати, драга, што мени одмах се пода! Не ружим зато те ја; не мислим, вјеруј ми, зло.

Амора бога све стр јеле јад исти не доносе: неке Једва те ране, ал дуг срца је онда ти бол;

Друге пак — с моћнијем перцем и с нетом брушеним врхом Продиру гдје ти је срж, упале одмах ти крв.

Давно, у херојско доба, кад боштва проводила љубав, Жудња је сл једила глед, сласт је слиједила жуд.

Божица љубави дугим размишљањем крзмала није Анхиз кад свидје се њој Идајски гдјено је луг.

Да је окл'јевала Луна пољубити л јепог спавача, Завидна била би тад Зора му разбила сан.

Угледа Херо Леандра на светковини, и одмах Хтио је љубавник тај ноћни да прими га вал.

Реа је Силвија, дјева та кнежевска, ходала к Тибру Носећи за воду врч, и њу је зграбио бог.

Тако Марс синове доби. Близанци су вучицу салн. Затим је земље нам све кнезом се прозвао Рим.

IV

Демоне штујемо све ми љубавници, и сваки Хоћемо да нам је бог — или пак богиња — склон.

У том смо на вас налик, о побједници Квирити. Примали у свој сте Рим богове народа свих:

Да л их је црне и круте од базалта тесо Мисирац, Ил их је правио Грк мрамором што је сав б'јел.

102