Nova Evropa

Као vječnu bolest; ali o pravu koje se s nama radja nema pritom ni Bovora, Teologija sadrži u sebi mmogo otrova koji se može teško da razluči od lijeka, Glavno je da se čovjek zakume na riječ jednoga čovjeka, Uopće, treba se drža:ti riječi, jer one vode najsigurnijim putem, Kad .djak opazi Mefistofelu, da iza riječi ipak treba da bude neki pojam, ovaj odgovara:

Schon :gut! Nur muss mam sich nicht alzu qualen; iDemn ebem, wo Begrišfe fehlen, Da stelit em Weort zur rechtem Zeit sich em,

(Dobro! Samo se čovjek me smjje da mnogo muči; Jer baš gdje ne(ddostaju pojmovi, tu se pojavi Jedma riječ u pravio Фођа.)

Muedicmu se može lako shvatiti, Djak treba da prouči »veliki i mali svijet«, da ga omda, najzad, pusti da ide опајко Како зе Bogu svidja, Ko umije da pogodi pravi čas, taj je 1 pravi боvjek, Mefistofel zapisuje u djakov spomenar obećanje zmije iz Zemaljskogča raja: »Eritis sicut Deus, scientes bonum et malum« (»Bićete kao Bog, jer ćete poznavati dobro i zlo«), te savjetuje djaku na kraju;

Folg: nur dem alten Spruch und meiner Muhme, der Schlamge, Фит wird gewiss emmal bei demer Gottahmlchikeit bamge,

(Povedi se samo za Wtarom poslovicom i za mojom tetom, zmijom; jamačno ćeš se jedmom osjetiti neprijatno pri svojoj bogosličnosti,)

Mefistofel je konkretizacija spoljašnje racijonalističko-mehaničke Rauzalnosti:; »Ako je prvo to i to, a drugo toi to, onda mora da je treće i četvrto takovo i takovo«, — kaže om mladome djaku, Zbivamje mije shvaćemo iznutra, Као одгедепо spomtanim immpulsima duševnmosti, koja vječno dispreda samu sebe u jednoj stalmoj limiji napretka, nečo zavisi od spoljašnjih uzrok&4 i od ćudljivih hirova slučaja, Nauka, varavi dar djavolske zmije, skamenjuje i ubija realmost, dok duh traži toplimu i Život; i zato Je saznamje nemoguće, te prema tome me postoji ni istima, ni dobro, ni zlo, Alo se riječi identifikuju s pojmovima, one, u svOoJoj mefaforičmoj polkretljivosti, moraju da izgledaju nemoćme u saznajnom pogledu; zato i pojmovi moraju da se prikažu kao prazne sheme iza kojih ne postoji ništa;

Gew6hnlich glaubt der Mensoh, wemn er nur Werte hort, Es muss sich dabei doch auch was denkem lassem —

(Obično misli čovjek, kad samo čuje kakovu riječ, da ona mora da mešto i znači)

I na kraju krajeva, Mefistofel poriče, u ime razuma, i samoga sebe, kao što to radi mpozitivistička logika, poričući pojam kojim se služi:

189