Nova Evropa

исто тако као што смо у стању регулаторима удесити брзину механичких и електричних стројева. У стварности, послије Рата се често кушало утјецати на привреду умјетним средствима кредитне машинерије, најчешће, дакако, с помоћу дисконта централне банке, па ембаргом, т. ј. забраном извоза злата, обуставом вањских зајмова. Централна банка је у стању да умјетно изазове становит однос између својих актива и пасива, те да на тај начин повећа или снизи квантум новца што га може позајмити трговини, индустрији, и пољодјелству. У Америци се у ове сврхе радо врше т. зв. »операције на тржишту« — (»open market operatioms«), Hyтем којих Федералне Резервне Банке купују и продају државне и трговачке папире, те на тај начин умјетно стварају конјунктуру кредита. Особито се тијеком кризе посегло, у више наврата, за овим средствима, у нади да ће преобиље новца оживити привреду. Позитивних доказа о исправности Кензове теорије »тапабед сигтепсу« нема, можда зато што су ови умјетни кредитни маневри примијењени на прилично хазардан начин, т. ј. без довољно промишљене подлоге. Исто је тако одлучан Кензов став и спрам питања политичке и социјалне економије. Раскрстио је сасма са капиталистичким индивидуализмом Деветнаестога Стољећа и са његовим принципима хередитарности. Идеолошки, економско му је кредо негдје на крајњој љевици; но практички, одлучно забацује методе револуције и принцип класне борбе: »Будем ли приморан да судјелујем у класној борби«, — тако пише, — »то знам да је моје мјесто у класи интелектуалаца«. Фундаментални принцип капитализма, каже Кенз, принцип штедње, потпуно је затајао. »Оно што се је сматрало да је најсигурније, испало је као најнесигурније. Појединац који нити је трошио нити ,спекулирао), којему су мисли увијек биле заузете „потребним мјерама за сигурност породице', који је пјевао химне лозинкама сигурности и ревносно слиједио моралне рецепте капитализма, који је најмање изазивао ћудљивост Фортуне, тај кријепосник трпи ето данас највише недаћа. Нема сумње, да ће овакова искуства из темеља измијенити социјално становиште и психологију наспрам праксе штедње и улагања« Основице пословања, »ђичтевзз«-а, увијек су спекулативне нарави. Кад је ризик претежак, онда сви прихваћени принципи и функције затаје — што је сигналом за поновно одвијање business-a. IIpHTOM, HapaBHo, страдају и трпе не они који су највише већ они који су најмање криви. О овим »кривцима«, овако се изражава: »Свакодневна пракса банкара захтијева од њега да својим држањем околину фрапира, те да нас постојано задивљава конвенцијоналним угледом и карактером који су преко људских димензија. Такав доживотни

374