Nova Evropa

Oldu, i još nekim članovima Uprave PEN-kluba, odmah isporučio poziv na ručak u Jugoslovensko Poslanstvo, koji smo sporazumno fiksirali za Četvrtak (19, maja), Posle Opere, išli smo — sa malim društvom — u Budim na večeru, gde smo ostali do duboko u noć, kada me je Dučić odvezao kući u moj hotel; usput me je pitao, da li Meštrović doista misli da mu odgovori, i da odgovor neće valjda biti odviše opor,..

Sutradan, u Ponedeljak (16, maja), bili smo sa članovima Kongresa na izletu na Blatnom Jezeru; išlo se železnicom tamo i natrag, i ladjom po Jezeru. Upotrebio sam ovu priliku da upoznam Dučića sa više poznatih kmjiževnika, medju kojima Karin Mihaelis, Roda-Roda, poljski i češkoslovački delegati, i neki članovi Upravnog Odbora koje je onda Dučić i lično pozvao na ručak u Poslanstvo. Sa Golsvortijem, koji nije pošao na izlet, bio sam već ugBovorio, da primi Dučića u posetu kod sebe u hotelu sutradan. Te moći, u Budimpešti, vraćajući se kući sa jedne sednice nekolicine članova PEN-kluba, zatekao sam uu kavani {prekoputa od našeg hotela) više naših jugoslo venskih članova, u društvu Dučića i bugarskog delegata Вајаbanova {sećam se da je tada bio prisutan, ali da nije ni reči progovorio, i onaj Dučićev prijatelj, beogradski advokat, kojega smo dan pre toga zatekli u Poslanstvu), pa se otvorila diskusija o značaju i aktivnosti PEN-kluba, kojom mi je prilikom Dučić gorko zamerio za neke ranije beleške i »sitnice« o njemu i na njegovu adresu u »Novoj Evropi« {vidi naročito Književnu Kroniku u brojevima od 26, februara i 11. aprila 1926, i »Šta se čuje« o proglasu na pretplatu »Blaga Cara Radovana«, na omotu od oktobra 1931), te opet potegao pitanje Meštrovićeva odgovora na njegov članalk, ističući potrebu da se piše i боуот »bez strasti«.

U poseti kod Golsvortija, u Utorak {17. maja) uveče oko 6, u Hotelu Sv, Gelert, — u prisustvu prvog sekretara Jugoslovenskog Poslanstva (6, Потин ком ба), Којеба je Dučić bio poveo sa sobom, — Bovorilo se naročito o umetnosti i književnosti Dalmacije i Dubrovnika, te o Kongresu iduće godine, za koji su gospodja i gospodin Golsvorti pokazivali naročito interesovanje; kako je još isto veče trebalo ići na svečanu večeru priredjenu PEN-klubu od strane grada Budimpešte, to je ostalo da se nastavi razgovor o Kongresu u Četvrtak posle ručka, u Jugoslovenskom Poslanstvu, Silazeći od Golsvortijevih dole, u h61 od hotela, dok je G. Dominiković išao na telefon a mi ga čekali, zamerio mi je Dučić — uzgred — što sam Golsvortija kad smo govorili o njegovim dubrovačkim madrigalima i poklisarima — 3u šali upozorio, da ne misli možda da je i Dučić nekakav dubrovački »gdospar« ili vlastelm: »Nezgodno je tim tonom govoriti pred strancima, ma i u šali, o kr, poslaniku« — rekao je; »a i da li ste baš sigurni, da ja nisam kolenović?«

380