Nova Evropa

<=

Proslava Geteove stofdodišnjice u Jugoslaviji,

Kao što je rečeno na uvodnom mestu broja »Nove Evrope« posvećena Geteu, mi Jugosloveni proslavili smo Getea, povodom stogodišnjice njegove smrti, onako ikako sve činimo: bez mnogo sistema; ali — nismo ostali, u proslavljanju, poslednji, Naprotiv,

— nastala je ovom prilikom na našem jeziku čitava mala literatura

~

o Geteu, i naročito o njegovu inferesovanju za našu narodnu poeziju i o njegovu bavljenju njom; a dobili smo i više prevoda iz samoga Getea, i predstava пјеболћ Фгаша, poimence »Egmonta«, Uz čitav niz rasprava i raspravica4, eseja i predavanja, recitacija i prigodnih članaka, da o beleškama i izveŠtajima s proslava po dnevnim listovima i časopisima 4 пе боуоrimo, Ova se pisana i usmena literatura još uvek umnožava, i porašće još pouzdamo do kraja ove Geteove Godine, pa bi bilo teško već sada dati o njoj iscrpan i potpun pregled; ali ćemo ipak zabeležiti, bar uglavnom, što Je dosad izašlo i učinjeno, ostavljajući stručnjacima da to posle bolje srede ı dopune. 5

Od trajne vrednosti za našu lepu imjiževnost biće svakako neki prevodi Geteovih pesama što smo ih ovom prilikom dobili, pa njih spominjemo na prvom mestu, Medju njima ističe se prevod »Rimskih Elegija« Vladimira Nazora, koji je donela »Nova Evropa« {u sveskama od marta i aprila), uz okvir {u sveskama od aprila i maja) koji se ima još završiti (u julskoj svesci) pre nedo što ovaj Nazorov prevod {sa napomenama i komentarom, i sa člancima) izadje u posebnoj knjižici našeša izdanja. Prvih deset Rimskih Klegija objavio je i Velimir Živojinović, u januarskoj svesci svoje »Misli« {str, 55—59); a svih dvadeset dao je posle u svojoj knjizi prevoda iz Getea {vidi malo. dalje), i isto tako, nešto kasnije, i Dr. Slavko Teklić, u knjizi »Goethe, njemački Pro-

mpercije, sred antičkih lira i satird« (567. *5—233, izdanje knjižare St, Kugli, u Zagrebu 1932). Vredi napomenuti,

da je ovim povodom Vladimir Nazor objavio dve zanimljive studije o svome stihu i o našem stihu uopšte {u »Hrvatskoj Reviji« бг, 3,; »Equus quagča, ili nešto o mojoj metrici«, i br. 6./7.: »Ахе, о гипа!«), s izgledom da će ih nastaviti, što bi moglo izazvati i druga tako poželjna metrička rasmatranja i raspravljanja u našoj književnosti, Vladimir Nazor preveo je Još iz Getea, ovom prilikom, osim »Rimskih Elegija«, iz »Fausta« »Pro- 106 u Међи« »Kralj u Tuli« i»Gretinu molitvu (pred slikom Mater Dolorosa)« {sve u »Hrvatskoj Reviji«, br, 4, str, 221, 225, 226), Istu Gretinu Molitvu preveo jei Drag utin Domjanić {u »Novoj Evropi«, Geteov Broj, str, 107:

344