Nova Evropa

za jedne su to narkotična sredstva, za druge spiritizam, a za pisca — »bestrasna, večna, i čista studija i nauka«. Koja nauka? — Nauka o vasijoni i kosmosu {mi nepjesnici rekli bismo astronomija), koja je »beskonačno opširna, uzvišena, ı važna«. Za bajkteriologiju bi vjerojatno rekao, prema tome, G. Jelačić, đa je »neizmerno skučena, bedna, i ništavna«? Napokon dolazi rapsodički završetak: »Kad pomislimo... da je sunce jedna od žutih zvezdA, da i ceo naš galaktički sistem nije mišta drugo do jedna od spiralnih maglica, onda svakako шитпје primamo sve to što je stvarno toliko malo, sitno, neznatno, i brzo prolazno ..,« Dakle, alko je ko gladan, neka зато ропу da je sunce jedna od žutih zvijezda, ili neka — pomuze galakftički sistem! Filozofija G. Jelačića, u tom slučaju, dovodi svoje sljedbenike do sigurne smrti, i već to je dovoljno da je osudi na momentanu propast. »I to je naša uteha« ..

U daljnjim člancima {vidi »Novu Evropu« od februara, juna, i avgusta t, 6.) iznio je G, Jelačić svoje nazore o instinktu, razumu, i opet o moralu, Prva biološka uloga razuma jest, prema njemu, da koči mstinkte. Nećemo da ovdje iznosimo hipoteze kako je G. Jelačić mogao doći do ove tvrdnje; reći ćemo samo ukratko ovo: prema evolucijonoj teoriji, morale su u izvjesnom stadiju razvitka čovjeka postojati takove prilike da je bio mo616 opstanak i razvitak samo onih ljudi koji su bili obdareni stanovitim razumnim sposobnostima, — ostali, u težim novim životnim prilikama, u hladnijoj klimi, u pomanjkanju hrane, i t, d,, nisu se mogli snaći, i propali su, Razum, prema tome, baš pomaže čovjeku da sa najmanje truda zadovolji svoje instinkte, potrebe gladi i ljubavi, a ne da ih koči To Je slučaj i s onom pticom G. Jelačića, koja jede iz ruke čovjeka: s pomoću razuma ona dolazi najlakše do hrane, Poznavati prirodu, znači podvrđavatli se njenim zakonima; ko kani boriti se protiv svojih imstimkata sa željom da ih savlada, taj će ili umrijeti od gladi ili neće imati potomstva, Smisao je svih ljudskih napora i cjelokupne tehnike, da što lakše zadovoljavamo svoje elementarne živoine potrebe, svoje instmkte, Biološka uloga razuma je dakle dijametralno oprečna od one koju joj pripisuje G, Jelačić, »Regulisati mstinkte, pobediti ih, podčimiti ih razumnoj volji,.,«, tome treba da se, prema G. Jelačiću, svaki nauči, Ovakav odgoj upropastio je već bezbroj mladih ljudi, i korjenom je mnogih savremenih neuroza. Dobar bi bio jedmo za buduće kažnjenike, Iza toga slijedi rečenica: »Iskoreniti instinkte u čoveku nemoguće je, a nije ni potrebno«, — što daje naslućivati, da baš me bi loše bilo kad bi se instinkti ipak iskorijenili!,., Ako mstinkte dovoljno »regulišemo«, »sve će biti u redu«. Nama izgleda, naprotiv, da u ovo doba krize mnogi i suviše »regulišu« svoj mstinkt prehrane, idda s tim baš nije »sve u redu«.,..

527