Nova Evropa

Književne Zadruge; u istom prevodu igran je onda »Egmont« u beogradskom Narodnom Pozorištu {vidi podlistak R. Mladenovića, u »Vremenu« od 24, marta). U Zagrebu, u Narodnom Kazalištu, pripremali su takodjer predstavu »Egmonta«, i već je bio objavljen dan premijere; onda, odjedared, iščezao je komad s repertoara! Govorilo se svašta {vidi »Prašđer Tagblatt« od 21. aprila), ali se »Esmont« ni do danas nije pojavio na zagrebačkoj pozornici, Izašao je samo (kao komentar?) jedan podlistak u pok. »Slobodnoj Tribuni« {od 2. aprila, str. 6 i 7) s odlomkom iz knjige H. H. Hubena (Houben, »Der polizeiwidrige Goethe« — »Buntovnik Edmont«) o istorijskim predstavama »Egmonta« u Nemačkoj i u Austriji pre sto ı više Sodina, i o izmenama u samome tekstu. Zagrebačka kazališna Uprava ostaje nam svakako dužna objašnjenje: zašto je skinula s repertoara Geteov komad koji se u to doba igrao u Beogradu, i koji sad može svako čitati na našem jeziku u knjizi Književne Za-

дгибе7... *

Naš stalni saradnik, G. Živko Vekarić, pisao nam je, prilikom pripremanja Geteova Broja »Nove Evrope«, kako je medju svojim spisima naišao na neke stare rukopise sa Pelješca, u kojima se nalaze podaci, da se jedam naš pomorski kapetan dopisivao sa Geteom; taj kapetan bio je iz plemićske porodice Bizzaro-Ohmučević, koja se je kasnije nastanila u Dubrovniku, i zvao se Franjo pl. BizzaroOhmučević, Možda bi se u Geteovoj prepisci (koja je danas celokupna objavljena i savršeno registrovana) moglo naći traga ovoj retkoj vezi iz naše zemlje sa Geteom,

A G. Mirko Brajer (Breyer), naš poznati kulturni ı literarni istorik i biblijofil, napisao je povodom naše6 Geteova Вгоја pismo, u kojem nam skreće pažnju na jednu zanimljivu temu iz okvira »Gete i Jugčosloveni«, naime: šta je mladi Gete mogao znafi o pravim Hrvatima i Srbima kad je prevodio »Hasanaginicu« s morlačkoga? I on je pouzdano, misli G. Brajer, kao dete slušao strašne priče o »Krabaten, Sirfen, Sklavoniern, Morlaken, Pandurenm, Karlstidtern und Warasdinern«, koji su — kao austrijski najamnici — u Tridesetgodišnjem i u Sedmogodišnjem Ratu — žarili i palili po Nemačkoj, primajući na sebe, i suviše često, tudje krivice, te oličavajući u sebi strah i trepet za sve koji su na nemačkom jeziku slušali o strahotama i drozotama onih dan4, Verovatno je mladi Gete imao prilike čuti ponešto i o bratu od strica u MagšdebursSu zatočenog pustolova Fridriha Trenka {Friedrich von der Trenk), o pandurskoj poglavici Eranji Tremnku, koji je konačno pogubljen па Špilbergu, a koji je — rodjen u Kalabriji — bio sin jedno8 pruskog

546