Nova Evropa

зује на трима важним тачкама сваке основе смањења и ограничења наоружања: питање ефективног стања, питање војног материјала, и питање ратног потенцијала. Код сваког од тих питања појављују се разни сустави и приједлози за ријешење, који имаду својих заговорника и својих противника. Код питања ограничења ефективног стања војске долазе тешкоће отуда што војске појединих држава нису једнако организоване: код једних постоји опћа војна дужност, код других стална плаћеничка војска; у првом случају налази се снага војске у броју војника и у множини изображених причува, у другом случају у офанзивној снази малога броја технички дотјеранога и дисциплинованога кадра. Ту је тешко наћи кључ за ограничење оружања. Код војног материјала имадемо сличне тешкоће, а уз то још и готово нерјешиво питање, како ће се надзиравати провођење преузетих обавеза гледе ограничења оружања. Проблем се још више замршује питањем ратнога потенцијала, т. ј. могућности поједине земље, да у потреби све своје производне снаге стави у службу одбране или рата уопће. Али најозбиљније тешкоће долазе од питања опће политике, од којих предавач спомиње три: одношај између будуће конвенције о ограничењу оружања и постојећих одредаба мировних уговора (који терете само неке земље), питање судјеловања или несудјеловања држава које нису везане Пактом Лиге Народа (напосе Русије), веза између намјераваног разоружања и сигурности. Ту долази онда питање једнакости Њемачке, немогућност приступити било какову озбиљном смањењу оружања, ако у њему не судјелују све државе; а над свим тим, питање организације опће међусобне гаранције противу нападању. Г. Манту је само набацио сва та питања, и изразио наду да ће Конференција ипак успјети, јер је трајни оружани мир највећа погибао за опстанак западне цивилизације. Професор Цимерн намјерице није изложио стајалиште своје земље, али је освијетлио постављени проблем на врло оригиналан начин. Проблем разоружања имаде и своју економску страну. Испитујући развој економске политике појединих држава кроз задњих сто година, предавач показује, како је она напустила своје првобитно схватање слободне измјене добара и физијократско поуздање у природни поредак, а прихватила нацијоналистичко и политичко гледање на господарска питања. Док је прије економски живот био ограничен на своје властито подручје, гдје владају само економски мотиви, данас се цијела народна привреда проматра са гледишта народне одбране. Међутим, оба су гледишта по себи исправна, па их зато ваља довести у склад.

573