Nova Evropa

Будући да се економски живот не може деполитизирати, ваља га интернацијонализирати. То је дубље филозофско гледање предавача на могућности и потребу успјеха Конференције за разоружање.

Сасвим другачије ријешили су се своје задаће остала два предавача. Они с много увјерења, али и с настојањем за објективношћу, заступају њемачко, односно француско, становиште. Г. Жувнел говори притом — у Паризу! — нешто слободније, Г. Јек нешто увијеније. Потоњи полази од изразитог међусобног неповјерења између Француске и Њемачке: Французи сваљују на Нијемце кривњу, да је разоружање немогуће; а Нијемци на Французе. У тој тврдњи много је неисправности, напримјер да на противној страни уопће нема добре воље; или да су Нијемци и Французи по нарави непријатељи. Напротив је истина, да су оба народа стољетним развојем попримила посве различите менталитете. Главна одлика Француза јест строга логика, која се у политици очитује устрајањем при постојећим мировним уговорима, одлика Нијемаца је метафизички, биолошки дух, који тражи еволуцију, дакле и у мировним уговорима. Треба довести та два разна гледишта до међусобног разумијевања. Што се пак тиче самога разоружања, треба најприје провести разоружање у начелима, т. ]. сложити се гледе њих. Из члана 8. Пакта Лиге Народа извиру два начела: једнакост свију чланова Лиге, и право свих на једнаку сигурност. Та опћа сигурност може се постићи, на начин како је то уређено у Локарну, само за некоје државе.

Г. Жувнел брани на сличан начин и француску тезу, заправо првобитни француски програм, што га је Тардије изнио на почетку засједања Конференције за разоружање. (Он се напосе задржава на двим тачкама: с једне стране, интернацијонализација зракопловства, и стављање зракопловства у службу Лиге Народа; с друге стране, завођење обавезне арбитраже и стварање међународне војне силе. Он оправдава, зашто је француски програм тражио баш интернацијонализацију зракопловства: зракопловство је оружје будућности, средство за вођење кемијскога рата. Интернацијонализација зракопловства довела би до реорганизације зракопловне индустрије, која би се рацијонализирала на међународним темељима, а то би онда повукло за собом потребу међународне војске.

То су главне тачке занимљивих излагања која се налазе у овој књижици. Напосе је занимљиво изношење њемачког и француског гледишта, јер успјех Конференције за разоружање и свјетски мир зависи у великој мјери од могућности пунога измирења тих двију држава. Уз то имаде сва сила појединости, које задржавају пажњу читаоца, напри-

574