Nova Evropa

мјер када Г. Јек вели (прије више мјесеца, на почетку рада Конференције за разоружање!), да Њемачка не тражи слободу у оружању, или када Г. Жувнел признаје, да војна контрола нема успјеха, итд..

ж

При читању коректуре овог кратког приказа, стигла је и друга свеска ове књижице (као 7. и 8. »ушенп« Европског Центра Сатпефе-еве закладе), у којој су отиснута још три предавања о истој главној теми, и то: становиште Пољске износи О. Халецки, професор историје на Варшавском Универзитету; познати члан бивше Думе и предсједник руске групе Међународне Уније Ефремов пише »о моралном разоружању и међународном измирењу«; и генерал Мо11е:, бивши Министар Војни (у Еријотову Кабинету 1924/5), предаје о »Њемачкој и разоружању«, пошто је провео пет година у Њемачкој у својству Предсједника Међусавезничке Војне Контролне Комисије. Предговор овој свесци написао је Еапме В, Вађсоск; а на крају има добар преглед цјелокупне ове збирке (»СоПесНоп де la Comciliation Internatio-

nale«). Dr. J. Andrassy.

„Um caruje“ M. Gjurića.

»Um caruje, Životi i mišljenja velikih filozofa, Napisao Vil Durant, Preveo s engleskog Dr, Miloš Gjurić« (Beograd 1932).

Američanin zove svoje delo »The Story of Philosophy«, a neumorni naš idealist Gjurić ijdealizira: »U m caruje«, Filozofija je bila i ostaje upraviteljica sveša života, umuje Miloš Gjurić; a posle ublažuje, da bi bar trebalo stvoriti tako stanje. Sad, zasad, rekli bismo, caruje Jedan um različit od filozofskoča, dok ovaj, zajedno s pravom snagom, klade valja. Pisac Duramt, uostalom, lepo obeležava ulogu filozofije kao prvu vatrenu liiju duha osvajača prirode, ı kao površinsku »propratnu svetlost one vulkanske Jare« koja se krije pod zemljom, Daleko smo još od ideala Platonova, Bekonova, Djujeva,

Dugogodišnji predavač po marodnim univerzitetima, umeo je Duramt izabrati izmedju filozof4 i učenja samo ono što može imati aktuelno6 interesa za šire slojeve, Čistu teoriju ostavlja postrani, ı zadržava se na pitanjima etičkim, psihološkim, političkim, ceneći pri tome logičnost i jasnost, a osudjujući maglovitost, Tako je metnuo Spinozu u centar knjige, Vrlo su mu dobri opšti uvodi od epohe do epohe, gde nastoji objasniti učenje filozofa opštim stanjem Кшште : temperamentom rase. Durant je svuda Jasan; pogdešto bi hteo da bude i duhovit. On nije dao umetnički izrazite portrete svojih lica, nego jedam izvod iz njihovih misli, Snaga je knjige u tome, da pisac svuda

575