Nova Evropa

куће, стаје, кокошињака, свињца, и т. д.. Без заинтересованости самога народа, без његова непосреднога учествовања, без иницијативе и организације самога народа, сви су напори узалудни и сва средства бачена утаман.

Ми се налазимо у једном добу издавања и недостатности старих метода, исцрпљивања старог менталитета, без обнове са новим мотивима, проналасцима и видицима, па на овом прелому вјекова и погледа на свијет има само једно уточиште и једна сигурна основа, на којој се може развијати и Далматинска Загора, у привредном и културном погледу. То је задругарство.

Нову основу, која буди и ангажује у раду све позитивне способности и нашег загорског човјека, показује задругарство. У избору људи у једном селу, у саставу управног и надзорног одбора, у одржавању њихових сједница, и претресању њихових најважнијих питања на овим сједницама, као и на редовним и ванредним њиховим скупштинама, у директном учествовању при управљању својим пословима, пробирају се и васпитавају нови људи на селу. Оно што је изгледало за многе невјеројатно, да овај свијет може уопће бити активан, да може ишта сам стварати а не само милостињу очекивати: кроз посљедњих пет-шест година показао је своју способност и активност, кад му се нашао правилан пут. У земљорадничком задру гарству објашњено је напреднијим сељацима, да ће своје кредитне односе моћи уредити само стварањем своје властите главнице. На први мах били су запрепаштени: »Како ћемо ми сиротиња стварати капитале» Нама треба туђа помоћ баш зато што смо слаби и нејаки!« Али кад им се је протумачило, да могу са малим улагањем од неколико динара мјесечно, кад их има доста у друштву, за неколико година доћи до своје велике главнице, — покушаше, и почеше. Кроз ових неколико година сада има по загорским селима задруга које имају по стотињак хиљада динара те сталне ситне мјесечне уштедње. Такова су села: Стрмица, Плавно, Полача, Врпоље, Бишкупија, Мокропоље, Жагровић, Отон, Марковац, Книнско Поље, и т. д.. Кад се узму у обзир прилике и односи по загорским селима, онда се може уочити значење ових појава.

По загорским селима, у здравственом погледу, главну су ријеч водили врачаре и видовњаци. С истим методом буђења њихове властите иницијативе и организације осјећа се врло јак покрет у овим крајевима за здравственим задругарством. Ове задруге омогућују људима на селу да имају љекара, апотеку, сестру помоћницу, и да јефтино и лако дођу до љекара и љекарске помоћи. Али главни циљ ових задруга јест, да се болести спрече, да се

608