Nova Evropa

створе услови здравог живљења. Зато се уређују ђубришта, заходи, куће, стаје, вода, и Тт. д. и то све с иницијативом и сарадњом самога народа. Здравствене задруге постоје по Буковици (Жегар), по селима Книнске Крајине, у Котарима. Основане су у Ђеорскама, Станковцима, и т. д.; припрема се у Отавицама и другим селима (послије Унешићу, Миљевцима, Промини, и др.. У вези са здравственим задругарством основана је код нас прва домаћинска школа за сеоске домаћице у Земунику (1927 године), па течајеви у Жагровићу, Книнском Пољу; а сада ће се наскоро одржати још два такова течаја по загорским селима. Одзив сељанака (дјевојака и жена) био је у свим случајевима врло добар, а успјех преко сваког очекивања; а изражавао се је у њиховим одговорима: о њези дјетета, болесника, заразним болестима, раскужавању, припремању јела, конзервирању, чистоћи куће, и т. д.. Гдјегод сељак осјети да му нешто на практичан начин служи бољем уређењу живота, његов одзив и сарадња увијек су врло добри.

У произвођачким задругама кренуло се је напријед са Мљекарском Задругом у Книну, која већ шест година скупља производе од својих задругара и продаје их задружним путем. На тај се начин развија једна нова привредна грана и олакшава врло тешко економско стање. Баш овај производ у Загорју може играти једну од главних улога, стога развој ове задруге има за цијелу Загору врло велико значење. Поред ове задруге ради се на винарским, повртљарским, сточарским, и перадарским задругама.

Набављачко задругарство није развијено, иако се осјећа велика жеља и велика потреба за њим. То је нашло израза и у продавници задружној у Книну, у набављачкој задрузи у Земунику, и у мањим набавкама у појединим земљорадничким задругама; али се тек сада приступа организацији набављачко-продавачког система задружног на широј основи, и за набавке и за продају производа. Ова се потреба нарочито осјећа у залеђу задарском, које је са губитком Задра изгубило своју главну и једину набављачку и продавачку пијацу.

Остале врсте народног просвјећивања, као што су разни течајеви, предавања, читаонице, сеоске соколске чете, развијају се повољно по разним загорским селима. Међу сеоском омладином опажа се одушевљење за сеоске соколске чете, гдје они поносно ступају под својим заставама, изводе симболичке вјежбе пољских радова (орања, крчења, сјетве, ишчекивања кише, жетве, везивања снопова, радовања успјеху и плоду, и т. д.), и врше утакмице међу појединим селима. Ових сеоских соколских чета има у Тепљуву (Петрово Поље), Врбуку, Жагровићу, Ковачићу, по

609