Nova Evropa

burning«, što sam ja preveo за »дап зубе«; а С. Медате kaže kako bi bolje bilo prevesti da je »već uveliko dan«, da је »sunce već visoko odskočilo«, Ako se uzme u obzir da se ovdje radi o polarnim krajevima, onda je jasno da o kakovu »visokom odskakivanju sunca« ne može uopće biti govora. Osim toga, može se vidjeti i iz života tih ljudi, da su se oni običavali dizati ranim jutrom, što posve odgovara našem svitanju dana, Ali G. Medanić, u svojoj »kritici«, ide i dalje kad mi kaže, da englesko »wihen« nije »kao da«, kao što ni englesko »w hile« nije njemačko »w eil«, baš kao da ja to ne znam; a iznosi svega jedan primjer za »while«, dok ja njemu mofđu pokazati u bar stotmu slučajeva da »when« nisam prevodio sa »kao da«, a »while« sa »jer«. Kako onda smije reći, u uvodu svoda članka, da »u ovom slučaju važi pars pro toto«!, ;

U svojoj težnji da pokaže što Ђође пехпапје опоба Кој Je, za razliku od njega, imao sreću da ти ргјеуод Биде primljen i štampan, upustio se G. Lav Medanić i u kritiku jednog drugog mog prijevoda: »Loughing in Фће Јипбје« од Luja Adamića {takodjer izdanje »Binoze«). Tu je kritiku napisao bez uporedjivanja s originalom; a evo kako on to obrazlaže: »U ovom slučaju nemamo pri ruci engleski original, pa me možemo vršiti poredjenja; ali ćemo se evo poduhvatiti da istaknemo nekoliko karakterističnih grešaka, sa nekoliko: stranica, na osnovu затоб ргјехода, Sotovo apsolutno sigurni šta iza toga stoji u engleskom tekstu«, Koliko visoko mišljenje o sebi š o svom znanju engleskog, zajedno s amerikanizmima i »slang«-om! Ali da vidimo. te »karakteristične greške«,

Kao primjer lošeg stila i jezika u mom prijevodu citira G. Medanić već prvu rečenicu uvoda, koja — na engleskom — glasi: » This book is a narrative of the influences which, im 1913, prompted me as a boy of lourteen and a hali to leave my native country in Europe amd go to America, and of thimgs within my experience as an immigrant living in various parts of the United States that seem interesting or significant, or merely amusing to me personaly, and give themselves to telling at this time«. U mom prijevodu glasi ista rečenica ovako: »Ova je knjida pripovijest o utjecajima, koji su me godine 1913, kao dječaka od četrnaest i pol godina, potaknuli da ostavim svoj rodni kraj u Evropi i da odem u Ameriku, i o stvarima iz moga iskustva, dok sam kao useljenik živio u različitim dijelovima Udruženih Država, koje mi izgledaju zanimljive ili značajne, ili barem meni lično zabavne, a treba da se kažu u ovo vrijeme«, Kako se vidi, prijevod Je u svemu adekvatan originahu, G. Medanić propraća ovu rečenicu: ovim Lkomentarom: »Ono koje treba, naravno, da se odnosi na „stvari iz moga iskustva', ali se ovdje odnosi na

46