Nova Evropa

se а 12 дајипе; зјоба izadjosmo па suvo, jedan pevač ostade u 5олdoli, drugi se udalji nekoliko stotina koraka, Onda stadoše pevati jedan prema drugom, a ja sam. hodao tamo amo medju njima, udaljujući se uveš od onoga koji bi imao da počue, Kašto bih zastao i slušao једћоб ра drugog. . Ma

Sad je stvar bila na svome mestu, Oni glasovi žestoke deklamaciie, i takoreći dernjave, stizali su uhu iz daleka i pobudjivali pažnju; kadencije što zatim dolažahu, i koje su već po svojoj prirodi morale da se pevaju hiše, izdledale su kao jadikovanje šio odjekuje iza krika osećanja ili bola, Drugi, koji pažljivo sluša, počne odmah tamo Sde je prvi prestao i odđovara mu, nežnije ili žešće, kako već strola nanese, Tihi kanali, visoke palate, sjaj mesečine, duboke senke, sablasno prolaženje робдеКоје crne gondole, uveličavali su čudni utisak ove pojave, i u svim а okolnostima bilo je lako osetiti pravi karakter toša čudnoša pevanja,

Ono potpuno pristaje besposlenu usamljenu ladjaru, koji se isprućio u svojoj ladjici, u tišini onih kanala, čekajući na gospodara ili na kakve mušterije, pa onako od dosade počne da nešto modulira, sam za Se, i tome napevu poturi kakve stihove kojih se seti napamet, Katkad pusti las što više može, da se razledne nadaleko po nemoj pučini; sve je mirno unaokolo, — usred mnogoljudne varoši on je kao u samoći, Tu kola ne zvPle, niti ima pešačkoš iopota, dondola kakva Нћо пштојаје kao da lebdi, i jedva se vesla čuju, Toša čoveka začuje u daljini neki drudći, možda sasvim nepoznat, Melodija i pesma veže dva tudja lica; ovaj drugi kao da зе ргефуол и одјек опоб ргуоб, ра зе паргебпе да зе i on čuje onako kako je čuo drugoga, Običaj traži da se zatim izmenjuju od stiha do stiha, pevanje može da traje po cele noći, i zabavljaju se tako bez zamora; sluša ih putnik namernik, dok su njih dvojica zabavljeni svaki sobom,

Zvuči ovo pevanje iz velike daljine neizrecivo čarobno, jer ga pravo oseti tek onaj ko je daleko, Zvoni kao jadikovanje bez prave žalosti, i jedva suze zadržimo,. Moj pratilač, koji nije bio čovek odveć fine strukture, reče onako odjednom: »E singolare, come quel canto intenerisce, e molto pi*, quando lo cantano meglio«,

Pričali su mi da na te i slične melodije pevaju Tasa i žene sa Lida (to je onaj niz ostrva što deli Jadransko More od laguna), naročito one sa krajnjih mestanca Malamoka i Palestrine, One imaju običaj, kad im se muževi izvezu na more da love ribu, sesti na žal u veče, pa udare u ono zapevanje i nastavljaju ga svom зпабот sve dok ne začuju da im iz daljine njihovi otpevaju,

Koliko je lepše i osobitije to pevanje u takoj prilici, nego kad ono kakav samac zaziva niz pučinu da da čuje neko istog raspoloženia i da mu odgovori! Ovo je ovde izraz silne i iskrene želje koja je medjutim svakoga časa blizu sreći da se ispuni,

Eto tako opisuje Gete narodno epsko pevanje u Mlecima.

U »Italijanskom Putovanj u« on ističe docnije o tome »famoznom pevanju ladjara«: »Mora se ovo pevanje poručiti, jer