Nova Evropa

Odmah zatim izlazi i »Književnik«, hrvatski književni mjesečnik (za februar 1933) u kojem [na str, 75—78) neki »Brandler« {je li ko čuo za ovo ime?) piše članak pod naslovom: »Dijalektički materijalizam i — Nova Evropa«, a u čijem uvodu redakcija »Književnika« »smatra poftrebnim« da izjavi ovo:

U posljednjem broju »Nove Evrope« izašao je pod naslovom »Dijalektički materijalizam i vrijeme« članak polpisan od g. Aleksandra Mužinića, u kojem se tretira dijalektički materijalizam i iznose, tobože, neke kontradikcije, koje je pisac u njemu pronašao. Urednik »Nove Evrope« preporučio je svojim čitaocima taj članak kac »stručnu ocjenu« dijaТекискобв materijalizma, Redakcija »Književnika« smatra potrebnim da se osvrne na taj prikaz 6, Mužinića ne toliko zbogš njeda, urednika »Nove Evrope« i publike, koja taj list čita, koliko zbog toša da se ne bi pomislilo, da su »argumenti«, koje je g, Mužinić iznio iako jaki, da druga strana nije imala što da odgovori,

Koliko povike od strane sviju tih neznanik4 i pseudonim4 i mladih urednika na »Novu Evropu« i na njena urednika; a zbog čeSa? — Zbog toga što je u »Novu Evropu« uvršten jedan kratak članak koji, na jednom detaljnom pitanju, pobija dijalektičku metodu; na koji članak naš urednik — u svom uvodniku o »frontu socijalne literalure« — upućuje čitaoca jednom rečenicom u zagradi, ođradjujući se sam od diskusije o toj stvari. A na sve ostalo što on kaže u onome svom uvodniku, — na to ne readira niko od te mlade gospode dijaleltičar4, pa ni urednik »Književnika«, čiji Je uvodnik o »književnosti koja nije umetnost već potreba« i poslužio povodom za onaj članak! Ili treba, možda, da razumemo — prema logici u poslednjoj rečenici 6ornjeda petila —, da su naši arđumenti »tako Jaki da druga strana nije imala što da odgovori na njih« pa se zaklonila za onu rečenicu u zagradi i za G. A, Mužinića?...

Stvar postaje savršeno grotesknom kad se uzme u obzir — što bi morao učiniti i običan čitalac a kamo li kritični dijalektičar i znanstvenik — način uredjivanja »Nove Evrope«, i njeno liberalno držanje prema svojim saradnicima, kroz sve ove godine od 1920 naovamo, Citirali smo već, u onom objašnjenju Augustu Cesarcu, njegov članak »Boljševizam i kultura« (u »Novoj Еугор1« iz godine 1923). Ovde ćemo navesti Još Jedan primer, iz poslednje6 vremena, koji će verovalno prihvatiti i urednik »Književnika«, sa svojim saradnicima, jer se radi o njihovu istomišljeniku. U onom broju »Književnika«, koji je doneo navedeni članak »Brandlera«, ima veoma povoljan prikaz »Jedne knjiđe o nauci«; a jedan od pisaca te »knjige o nauci« jeste Ivan Brihta, saradnik »Nove Evrope«, čiji je jedan članak iz »Nove Evrope« {o sintezi amonijaka) u toj knjizi i reproduКоуап (ај је članak, u svoje vreme, predložen od uredništva za nagradu »Nove Evrope«), Isti saradnik, Ivan Brihta, vodio Je

104

PON