Nova Evropa

ПЕК СИЗГАК.

Den braunen Hirtenmantel au}gebreitet

Sitzt wirren Haars der Alte aut den Steinen, Indes er zitrig sfreichend auf der einen Saite der Guasla sein Gedicht boegloeitet.

Er singt das Lied uom K6nig Vuhašin,

Wioe er der Vila Hemd geraubt und Krone Boim Kolotanz. Vom sfarhen Konigssohne Marho, dem Helden, singt er vor sich hin.

Unzahlige Lieder weiss er, lang und schwer, Und singt sie frei mit unboeirrtem Munde. Sein Enbelssohn jedoch, der lesen Rann,

Kauft aus der Hendlerfasche schmierigem Grunde Kalenderschwatz und Kriminalroman. Bald boennt die alten Lieder hoiner mehr.

ГУСЛАР.

Седи на мркој својој кабаници, Коса му себда по челу је пала, Док рука дрхћућ превлачити стала Гудалом тврдим по самотној жици.

Запева онда о данима давним,

(О царевима што су некад били,

О Краљевићу Марку и о Вили,

И многим другим јунацима славним.

И пева тако, ни да гласа дигне, Песму за песмом, увек истом снагом. А унук његов, који учи школе,

Купује свако трице, где шта стигне, И чита док га очи не заболе. Док старе песме нестају нетрагом.

Unuka Petra Preradovića, 6ospodja Paula Preradović, uživa las jednog od najboljih savremenih nemačkih pesnika na nemačkom jeziku. Ove pesme su iz njene najnovije zbirke »D almatinische Sonettemn« (izdao Zsolnay Verlag u Beču), koju bečki PEN-klub šalje, po svojim deledatima, kao svoj dar, jugoslovenskim centrima prilikom Kongresa u Dubrovniku, (Prevod M, Ćurčina.)

206

пре ен