Nova Evropa

сам легао у свој полукупе да се одморим. Међутим, није прошло два-три сата кад ме пробуди некака мала узбуна: нешто се десило нашој композицији воза. Ускоро, учини ми се да иза завеса препознајем силуету Голсвортија и госпође Голсворти, и чух некакав разговор у суседним одељењима. Мало затим, кондуктер ми рече да је вагон до мојих кола претрпео дефект те морао бити откачен, а путници пресељени к нама у кола. Сетим се Голсвортијевих, па их

потражим у једном од суседних компартимана, и нађем их

доиста где веома тесно седе међу путницима. Једва их намолим да пређу у мој полукупе, а ја одем на њихово место. Кад смо прешли границу Чешке, нађем чешког кондуктера воза и кажем му ко путује с нама; знам да сам му рекао, међу осталим, и да је Голсворти одличан пријатељ с председником Масариком (иако нисам знао тачно да ли је тако). У сваком случају, брат Чех учини своје и пренесе ствари председника ПЕН-клубова и госпође Голсворти у један нов чешки вагон, у простран купе | разреда, где су се могли лепо одморити до јутра. Кад сам, после осам, пошао да видим како им је, и да ли имају што за доручак, нашао сам их где седе удобно, те позваше и мене к себи у купе. Убрзо се развио жив разговор, у који је понекад упадала и госпођа Голсворти. Говорили смо о ПЕН-клубу и кад смо — на подне — стигли у Беч, морала нас је госпођа Голсворти прекинути, јер нисмо још били дошли крају. Одвезли смо се заједно до њихова хотела, па сам морао обећати да ћу остати тај дан и доћи к њима пред вече да завршимо разговор. Тако сам и учинио.

Говорећи о раду и задацима ПЕН-клуба, и о изгледима за будућност, Голсворти ми је рекао, да је још на Конгресу у Бечу запазио колико се интересујем за ПЕН-клуб. па је већ и сам хтео да ме позове на разговор. Зато смо сад исцрпно расправљали о свему, а он ми је на крају поверио, да се мисли повући од председништва, јер да је доста био на том месту, те да га треба уступити којем другом књижевнику, Французу или Немцу. Кад сам под вечер био код њега у хотелу, поновио је ову своју намеру, и прелазећи сасвим на лични терен — замолио ме је да му отворено кажем своје мишљење. Рекао сам му, оно у што сам био тврдо уверен, да би за ПЕН-клуб било катастрофално његово повлачење у тај час, баш с обзиром на све оно што смо пре подне у возу говорили и у чему смо се сложили: да ПЕН-клуб, иако у право доба створен и добро замишљен, још нема своје праве и пуне садржине и идеологије, те да му ове треба тек дати и израдити. Овакав какав је данас, рекао сам, ПЕН-клуб почива добрим делом на ауторитету својих чланова, поглавито својих оснивача и покре-

208

RNK