Nova Evropa

бровнику. Међутим је он пријавио себе и госпођу Голсворти за путовање до Грчке са »Краљицом Маријом« (од 6. до 28. априла), па сам му баш написао био писмо да фиксирамо датум њихова доласка у Дубровник, кад стиже вест о његовој тешкој болести, а ускоро затим и о смрти. ИМ тако ћемо у Дубровнику, у мају ове године, место поздрава имати да учинимо помен овом великом човеку и главном стубу ПЕНклуба, и као мисли и као организације. И имаћемо да бирамо -новог председника.

~

Износим ове успомене поглавито зато што су карактеристичне за човека Голсвортија, за првог и дугогодишњег председника ПЕН-клуба. Након свега што је о њему писано у светској штампи, свакоме може бити јасно већ из ово неколико редака колико је скроман био овај велики писац, и с колико је одговорности и осећања дужности вршио своје послове и испуњавао своје функције. Он, чувени и славни носилац Нобелове награде за књижевност, један од највећих и у своме великоме народу, око којега се гурала — гдегод је долазио — интелектуална елита свих културних земаља, осећао је потребу да га неко »контролира«, да можда не узурпира сувише право које му намећу; и пристао је да тај неко буде ма и један од »малих«, само зато што је био уверен да и тај воли и прати пажљиво ствар о којој се ради, Нека би његов наследник, идући Председник ПЕН-клуба, сличио у овоме своме предшаснику, којега имају разлога оплакивати свих педесетак подружница са својих 3000 чланова. М. Ћурчин.

U pomen Golsvortiju, kada je umro, napisao je WilliamKeanSeymo ur, engleski pesnik, i blagajnik londonskos PEN-kluba, pesmu koja objavljena u »Daily Telegraph«-u a preštampana u »P.,E.N. News«-u za lebruar 1933 — svršava s ovim stihovima:

Let this be said also: his pen graved deep Pictures o} England for our sons fo see,

This be our homage as he lies in sleep: He was an Arfist in Humanity.

210

pa i