Nova Evropa

raciju« i b} od svoje strane, kako se čini, i ne zna kako su organizovani naši klubovi, odnosno da postoje tri centra u Jugoslaviji (jer se obraća samo na jedan, beogradski centar); i 2) zar nisu oni, knjižari i njihovo Udruženje, nečekajući da bi ве »članovi uprave PEN-kluba prisetili bar u jednom trenutku da u Beogradu i Jugoslaviji postoje nekakvi izdavači«, mogli i trebali uzeti bilo kakvu inicijativu u pogledu izdavanja »reprezentaivnih dela naše književnosti«, kad su znali i čitali, na godinu-dve dana unapred, da će k nama doći svetski književnici na Kongres (kako su to, uostalom, neki izdavači, individualno, i učinili)? —, kad dakle odbijemo, kako rekosmo, kao sasvim neumesnu ovu čudnu jeremijadu i naknadno izmišljene uvrede »ponosa i osećanja ličnog dostojanstva«, onda ćemo rado i sami priznali i izjaviti da se slažemo s kritikom našeg novoosnovanog moćnog 'Knjižarskog Udruženja u pogledu efekta što ša je mogla i morala proizvesti na strane pisce od nas pripremljena i razdata im »literatura« na ovom Kongresu — ukoliko su, naravno, imali vremena i volje da na nju uopšte obrate pažnju. Nama je 'to, uostalom, utoliko lakše priznati što smo i sami unapred ukazali na ovaj propust, govoreći o pripremama za Kongres {vidi »Novu Evropu« za maj, str. 222). Mesto da se izdaleka i s planom pripremi knjiga, ili više knjiga, o našoj zemlji kao celini, i o našim piscima i članovima PEN-kluba u jednom okviru, mi smo dopusbili da vreme protekne, pa smo na kraju — u poslednjem času bunili strance knjigama koje prikazuju sektore naše države i naše literature, ili bolje naše kulture. I, što je Još gore, mi smo svesno tajili jedni od drugih šta se sprema lokalno, i tek u Dubrovniku, kad je trebalo plaćati poštarinu, saznavali su бајк ! članovi Pripremnog Odbora koje je i kakve publikacije pripremio i poslao za razdavanje gostima koji od naša tri centra! Pritom je, u toku od sodine dana, na svakoj sednici opširno raspravljana tačka o zajedničkoj literaturi, pa su plamovi polako, Jedan za drugim, padali u vodu, da na kraju ipak svako izadje pred strance sa svojim sitnim prilikama i svojom vlastitom »kulturom«. Kao karalkterističan primer navodimo Gorjanovu antologiju: ona је, u formi antologšije jugoslovenske lirike, imala blagoslov, i ођеćanu pomoć, Pripremnog Odbora još pre godinu dana; onda st prvo ispali iz nje slovenački pesnici, a na Kongres je stigla knjiga sa prevodima pesnika za koje je današnji Odbor Matice Hrvatske odlučio da su »hrvafski«, baš kao da se — silom i politikom može razdvojiti ono što po prirodi i po jeziku spada zajedno. I to još za članove PEN-kluba, kojemu je glavni zadatak da stvara svetsku književnost ida približi i ono što je raznorodno i raznorasno! Ali, možda ćemo još imati prilike 'da govorimo posebno o publikacijama koje su nastale povodom ovoša Kongresa.

Ж -

264

пре па