Nova Evropa

dobra, čija je vrednost od pamtiveka ulvrdjena, dok je kod buržoazije ta težnja uperena uglavnom na novac, na apstrakciju, i ma nove sumnjive vrednosti. Osim toga, kod seljaka u oskudnim krajevima, koji su vezani porodicom, zadrugom, ili vezama verskim, nacijonalnim, i herojskom tradicijom, бјад пе izaziva uvek zle posledice, za celinu, dok se u isti mah javljaju pojedinci velike blagorodnosti {primitivna aristokratija). Ipak, u svakom slučaju, ljudi koji su primamu glad utolili treba da uguše i sekundarnu glad, i da svoju aktivnost upute drugim pravcima, jer tek gde se savlada sekundarna glad može da se razvije duhovna elita.

A sad da se vratimo našoj Savi i ljudima koji žive na njenim obalama i njenim ravnicama, Kadgod sam se vraćao iz brda i tesnih i lepih klanaca toka Vrbasa u Lijevče i u dolinu Save. osećao sam neko olakšanje, neku sigurnost, — obuzimala me je neka radost. Jer, u ravnici je radost. Životni tereti tu se lakše podnose. Čak i danas, u ovoj svelskoj krizi, koja je u ravnici veća nedo u brdskim krajevima, život ima manju težinu, ima neku lakoću i tamo gde siromasi žive. Postoji, pored sve bede, neko osećanje životne radosti i lakoće. Izgleda da je ovo osećanje nasledjeno, Mogućno je da brda daju ljudima jaču fizičku snagu, energiju, i da bez gorskog zraka, biljne i mlečne hrane, nema pravo8a zdravlja ni čeličnih nerava; pouzdano je da su brda utočišta slobodnog života naroda i da »or6 gnezdo vrh timora vije, jer slobode u ravnici nije«; ali je isto tako pouzdano, da se život duž rek4 i njenih ravnica iživljuje зуеstranije i u većoj punoći nešo u brdima, — životni elan je ovde u svojoj punoj snazi. Tu su uslovi za materijalnu egzistenciju povoljniji, pa je život lakši i vlada izvesna bezbrižnost i veselost. Tu naročito i žeme izlaze jače na društvenu površinu, i dolaze do veće važnosti u životu, neso u brdskim krajevima.

Žene u brdima nose najveći teret života. Sputane životnim naporima, one u društvu i općenju i ne dolaze vidljivo do jačeg izražaja. Gdegod je život oskudan i primitivan, žena ostaje u većoj potčinjenosti prema čoveku, — ona Je, ичбјаупотп, одгеdjena da nosi dnevne terete i da služi potrebama seksusa., Uz plovne reke, i bez obzira na bolje materijalne prilike, društveni položaj žene popravlja se i podiže; ona ovde ima, pored čistog domaćinstva, da radi i druge poslove, pa da i ljudima u nekim poslovima pomaže. Njen rad je vidljiv i cenjen, i ona se donekle izjednačuje sa čovekom, pa stiče i izvesnu гаупоpravnost. Ona nije više samo žena već 1 drug, pa učestvuje i u zabavi i veselju. Ovo se najbolje vidi u Slavoniji. Bosanka je doduše takodjer zadobila bolji i slobodniji položaj od brdjanke, ali je ostala donekle i u izvesnoj meri pritegnuta starim običajima tradicije, patrijarhalnošću, verski zapt Islama prema

280

А aaa