Nova Evropa

vensko duhovno žensko carstvo nešto novo i sveže, baš zalio što je ona sačuvala svoju punu ženskost, žensku tipičnost, i što besumnje spada medju najženskije žene Jugoslavije; u njoj je izražena, više neđo kod Slavonke, oma opšta ženska seta sa mmogo ženske fantazije,

Doba posle Okupacije (i878) omogućilo je svestran saobraćaj s obe strane bosansko-slavonske Save (uglavnom od Jasenovca do ušća Drine, budući da je Sava od Drine do Beograda bila državnom granicom izmedju bivše Monarhije i Srbije, policajno čuvana i vojnički zaposednuta, pa nije dopuštala življi saobraćaj). Bosanac je učio školu, obrte, trgovinu, i drugo, po Slavoniji, tamo išao na nadnicu, i na razne načine zaradjivao; i obratno, Slavonci su po poslu dolazili u Bosnu, terali ovde raznovrsne obrte i poslove, radili na nadnicu, i muškarci i žene. Slavonka je, kao što smo spomenuli, bila slobodnija i nezavisnija, a u dokolici vesela i zabavna, pa je розјеоКирас аков Возапса silno privlačila. Uticaj Slavonije na Bosnu bio je tako svestran i raznovrstan da su se i same pesme mešale, — duž Save su se čule i sevdalinke i lake i vesele slavonsko-sremske pesme. A kako svaki uticaj na narod mora ići u raznim pravcima ako će da bude od veće8# značaja, to je iza Okupacije savski Bosanac bio podvrgnut i uticaju škole, obrta, trgovine, isto kao i društva, veselja, zabava, i t. d.. Izsledalo je, usled toga, i mosšlo se očekivati, da će duž Save i njenih neposrednih obala, izmedju slavonskosš i bosanskog sveta, nastati duševno i duhovno izjednačenje, pa — iza Oslobodjenja, u daljnjem toku vremena možda i potpuno duhovno slivanje i ujedinjenje, To se medjutim nije dogodilo. Doduše, Sava je postala mirnom granicom, razvili su se obostrani dobri odnosi i životne uzajamnosti, pa Je nastala i neka zajednica takozvanog »savskog« života, ali — dublje od toga nije se išlo.

U dušu, u pravo duhovno sjedinjenje, nije se otišlo, Ostale su vidljive razlike, i još više one pritajene, koje se u izvesnim momentima života kobno pojavljuju; naročito razlike u osnovnim shvatanjima: o narodu, o državi, o kulturno-verskim odnosima, o narodnim idealima, i o tradicijonalnim idejama. Moglo bi se, doduše, naći za ovo opravdanja u tome što su kulturne, društvene, i ekonomske prilike još uvek neujednačene (заузкоbosanska strana nesumnjivo je zaostala u razvitku prema slavonisko-savskoj strani), i tome slično. Ali, s te strane, ni predratno Srpstvo nije u ekonomskom, društvenom, i kulturnom pogledu — pa čalk ni u krvi ni u istoriji — predstavljalo jedinstvo, potpumo izjednačenje i ujedinjenje duša! Kolika je, naprimer, bila razlika u krvi, menitalitetu, celokupnoj duševnosti, izmedju Srbina od Glamoča, Bihaća, Gospića, i onog od Zaječara i Pirota, il: onog od Trebinja s onim od Vršca i Subotice!

282