Nova Evropa

исту снагу сунца и темперамента. Море, висине и планине, и на њима овце и јагањци. Али је наш умјетник и прави син свога времена, практичан и закопчан; вјечно незадовољан, иако може да буде весео, па се знаде подати и оном разузданом дионизијском смијеху, који води у ону цивилизацију радости и одушевљења из којих као да се развијају хормони здравља, потребни за стварање. Јер, умјетност је уједно и надахнуће и чезнуће, лијепо знање и најљепше умијење; и кад се гледа кипарско дјело, не смије да се види толико материја, од које је дјело изведено, колико мисао која из њега проговара. И кад је пред нама женски акт, треба да више осјећамо топлину жене него љепоту студеног камена. Увијек се сјећам, и лебдиће ми пред очима док будем жив, Мештровићево »Сјећање«, дивне пластике женске, најтоплији камен који је икад људска рука и душа топлином задахнула. Њежна и паметна кипарска рука може да расипље сунчане зраке и да у дрво и камен уплиће и уреже најслађе осјећаје.

Нека јача сила води га у одношају према људима: све оставља за собом, и безобзирно ступа напријед своме циљу, а ипак мало живе за се и за своју личну радост, иако у интимном односу пријатељства зна да буде сладак и мио пријатељ. Своје замисли ријетко кад коме казује, нерадо говори о својим сновима, ћутљив је и тајанствен, — ствара дјела да она говоре. У часовима озбиљности неприступачан је, а у часовима разоноде и одмора весео, досјетљив, и расположен. Посао му је забава, ради с лакоћом и као од шале.

Свештеник је у светом храму отачбине и народа. Рођен у непосредној близини Далматинског Косова, тог јуначког поља које се кланцем љуби са Петровим Пољем, и у свом оквиру држи Отавице, наш умјетник је добио прве утиске од гуслара, дубоко осјетивши сву раскошну моћ народне епопеје, која му је од прве младости заокупила срце и душу. Видовдански Храм је свакако најача еманација расне снаге и народног осјећаја, Пантеон отачбине, па је тако и Мештровић постао највећим сином њеним, најмилијим братом и најмудријим мајчиним дјететом. Умјетници Мештровићева соја уједно су и народни пророци. Његова душевна висина највише је дирнула његове сељане, савременике, са којима је друговао и пријатељевао, и његова се слава раширила свуда међу загорским и петропољским народом. Свако мало времена доводе к мени сељаци по којег сељачића, са којим израђеним кипом из неогена, да видим нема ли »дара као Мван«, па да и он оцу купи оранице и ливаде као што је то Мван Мештровић купио својим родитељима!... Али се и они сјећају, како је Иван, још као дјечак, једини био који

344