Nova Evropa

се пењао на највеће јаблане, и могао да дохвати птичја гнијезда која нико други није могао дохватити; и ето, као што је једини он у дјетињству стизао до највећих висина, тако је у својој мужевности једини који се успио домашити душевних висина и предјела умјетности.

Прије какових двадесетидвије године, Мештровић је почео и да слика. Био је о празницима код нас у гостима, па је у доколици најприје портретирао мога сина Душана, а онда моју кћерку Божену, уљеним бојама на картону. То су врло згодни портрети дјеце, који се данас чувају у Бановинској Галерији Слика у Сплиту. И у тим, као у свим његовим фигурама има неки стални печат меланколије: дубоке мисли, заодјенуте неком слатком тугом милују са њих гледаоце. Бесмртни портрети Мајке му и Оца ходају по свијету и говоре о болу живота и болу љубави: нигдје трачка смијеху, само озбиљност и суморност. У његовим каријатидама, у херојима, и у удовицама, свуда исто, — виде се у срцу смрзнуте сузе. А Срђа Злопоглеђа је мрка и црна погледа, баш као и наша читава историја.

Ето тако се нижу ликови и скулптуре нашег највећег кипара, које говоре као и некадањи споменици Асирије, Египта, Јеладе, и Рима. Та велика умјетност примитиваца, која подсјећа и на старооријенталске пластике индијске и малајске, карактерише и нашег најсуптилнијег савременика и највећег примитивца. Сва су кипарска стољећа у њему и у његовој хрватској и југословенској души; а служи се техником генија, што значи техником свих вијекова.

Dr. Ф. Д. Марушић.

—

Kod Meštrovića i njegovih. Ivan Meštrović kao pjevač epskih narodnih pjesama.

S Ivanom Meštrovićem upoznao sam se kod M. Ćurćina, koji je dugo živio u njegovoj kući u zagrebačkom Gornjem Gradu (u Mletačkoj Ulici). U razgovorima sam opazio, da se zanima za narodnu epiku, a osobito sam od Ćurčina doznao, da Meštrović narodne epske pjesme i sam pjeva, Radi toga svršio sam godine 1931 put — na kojem sam ispitivao život narodne epike po Srbiji, jugoistočnoj Bosni, i u nekim krajevima Dalmacije, — u Zagrebu, da ispitam i Ivana Meštrovića, kao stotinu i stotmu drugih pjevača, Sve što ovdje navodim, ispisujem iz tadašnjih mojih bilježaka. Kao velika većina pjevača, naučio je ı Meštrović pjesme od svojih ljudi, od djeda i babe po očevoj strani, i od »komšija«,

345