Nova Evropa

s novim oduševljenjem i na novim područjima plastičnog i likovnog izražavanja, ovaj naš neumorni (уогабка genije ogromnih razmera4 davao je i daje sve nove podstreke i pobude na razmišljanje i rasudjivanje — i svojim umetničkim drugovima, i kritičarima, i gledaocima bez pretenzija da sude, — pa nije čudo da se ponekad, u nizu mirnih i ravnomernih izlačanja, i nastojanja da se udje dublje u misao i smisao umetnikove tvorevine, javi i poneko odvojeno mišljenje, s naročitim tumačenjem njedove vrednosti i njegova odnosa prema ranijim ili savremenim svetskim umetnicima, pa i sa zamerkama i пебодоуапјет и јеdnom ili drugom pravcu. Ono što ipak izaziva čudjenje, kod nas koji sve ovo posmatramo i pratimo sasvim izbliza i s velikom pažnjom, jeste činjenica, da se u nas — kod sve te ogromne literature, koja »teče k'o golema reka«, i kod tolike mogućnosti da se zagleda i udube u ličnost i rad živa i svima pristupačna umetnika, — još uvek o Meštroviću donose i pronose toliki pogrešni sudovi, koji potiču iz neobaveštenosti i osnivaju se na proizvoljnim i netačnim podacima. Moglo bi se čak reći, da Meštrović, kome je evo pedeset Sodin4 i koji je gotovo sve to vreme proveo ovde medju nama, stoji još i danas tudj i nepoznat u svome narodu, pored sve svoje slave 1 pored sveg onog što se O njemu govori i piše: svako u nas misli da treba da kaže i napiše o njemu što hoće i što mu padne ma um, iako bi svako mogao u svako doba saznati tačno stanje stvari i proveriti pravu istinu. Како to, i otkuda to? — pitali smo se često u čudu, i to nas pitanje 'još i danas prošoni i muči. Da pokušamo, ovom prilikom, izneti

ponešto od onoga što nam se, u VeZi S tim pitanjem i predmetom, nameće kao odgovor u našim mislima.

Po našem dubokom uverenju, glavni razlog nedovoljno pravilmom shvatanju i ocenjivanju Meštrovića i njegova rada kod nas treba tražiti u jednom propustu onih koji danas kod nas o njemu sude i pišu, ı to u propustu da vide i uoče u njemu pre svega seljaka, čoveka seljačkog porekla, koji je — kraj sve svoje internacijonalne genijalnosti — vezan za svoju rodnu grudu, te koji se samo u vezi s njom, ili bar polazeći od nje, može pravo razumeti i do kraja protumačiti, Greška je, i nedostatak, naših savremenih posmatrača i kritičara, da oni ovu važnu činjenicu ignoruju, ili da — ako je i slute (kao donekle A, Cesarec, u svojoj nesudjenoj studiji »O problemu Ivana Meštrovića«) — neće s njome kao punopravnom da računaju, već se daju zavesti bilo svojim buržujskim (»malogradjanskim«) bilo svojim komunističko-marksističkim {»socijalno-dijalektičkim«) mentalitetom i stanovištem, usled čeđa ne daju sebi ni truda da se upozna ju s onom seljačkom sredinom iz koje je iznikao, i sa kojom je duboko i nerazdvojno srastao, u OVOm slučaju, njihov objekat, t. j. Meštrović, Koliko je ovo tačno, po-

322