Nova Evropa

заставе, које је Република прокламована од масона збацила и замијенила данашњим заставама, у којима превлађује зелена боја.

Белгија и Румунија копирале су такођер француску триколору. Румунија је притом само ставила у сриједу жуту боју намјесто бијеле. Белгијска је застава историјска, јер носи боје старог Брабанта; али је она уједно и симболичка, јер има у француском распореду германске боје из заставе демократске Њемачке. Тако она одговара двоструком карактеру белгијског становништва (које се — као што је познато — састоји од германских Флама и француских Валона).

Међу окомитим триколорама најзначајнија је свакако ирска застава, јер она избором боја (зелено-бијело-наранчаста) врши трајну, иако досад нажалост јалову, пропаганду за уједињење Ирске; на једном је крају те заставе, наиме, боја »зеленог Ерин-а«, а на другом боја »оранжиста«, љутих калвиниста и још љућих сепаратиста, који су се отцијепили од Ирске чим је ова постала своја; посриједи је пак бијела боја мира, за којим узалуд вапије та тешко искушана земља. Сад је јасније зашто је овдје дошла у употребу та необична наранчаста боја, — ту је, како се види, био мјеродаван политички рачун. Са сличног разлога дошла је иста боја и на заставу Јужноафричке Уније, гдје Бури сачињавају владајућу већину: они су, као потомци Холандеза, прије вијали, у независном Трансвалу, црвено-бијело-плаву холандску тробојницу, а у Слободној Држави Орање заставу с пругама бијелим и наранчастим, и то у спомен холандске куће »Отапбе« (чијим се именом означује и наранча и њена боја, која је била и боја династије). Према томе изгледало би, да нова застава, наранчасто-бијело-плава тробојница, представља компромис између двије старе бурске заставе, а да се никако није водило рачуна о другом елементу бијелог становништва, који је енглеског поријекла.

Овакав »рат застава« није, уосталом, осамљена појава. У Њемачкој он траје од 1918 до данас. Царство је вијало као своју црно-бијело-црвену заставу, која је настала комбинацијом пруске заставе (црно-бијеле) са заставом слободних градова Ханзе (бијело-црвеном). Вајмарска Република ускрсла је демократску заставу, коју је била усвојила прва њемачка револуција (1848), а која је у ствари била стара царска црно-жута застава с револуцијонарном црвеном бојом утиснутом између црне и жуте. Сад је пак надошла трећа, нацијонално-социјалистичка са »свастиком«, и она је одлучила борбу која се од 1918 до 1933 водила између прве двије заставе, и то пригрливши прву од њих као свог пара, а угушивши другу коју нису били кадри да заштите ни франкфуртски ни вајмарски устав. ИМ Кина је у кратко вријеме

520

А