Nova Evropa

промијенила три државне заставе, а сад се ето четврта (кантонска) и једна пета (бољшевичка) напињу да наметну, у крвавом грађанском рату који је уједно и рат застава. У Грчкој је, недавно, републиканска застава истиснула заставу с круном, — само се још не зна за колико дуго. У разним државама индошпанске Америке, револуција развија своје посебне заставе. У Индији се Застава Независности бори с оном британских раџа. Већ је ушло у обичај да побједоносне револуције измијене заставу земље, као што се то догодило у Русији, Кини, и Шпанији. Тако се у заставама одразују све грађанске и социјалне борбе од Француске Револуције до наших дана. Грађанска демокрација биљежи своје побједе над старим режимом развијањем нових триколора намјесто старинских једнобојних стијегова и двобојних застава, те ове налазимо сачуване само у сјеверним државама које нису прошле кроз револуцију ХЛХ вијека. Тробојке су тако постале знамењем демокрација, а у њима стално мјесто заузима црвена боја, која је онда постала символом револуцијонарног либерализма. Али већ крајем Х1Х вијека настаје реакција противу триколора. Париска Комуна развија, као амблем револуцијонарног социјалистичког радништва, само црвену боју, која одсад хоће сама да влада као символ пролетерске револуције. Чудно је само, да зачетник најдубље и најневјеројатније револуције, Кемал-паша, који је све измијенио у Турској, "није дирнуо у заставу с полумјесецом и звијездом, те је ова остала светињом за Турке, можда једина која им је остављена. Иначе, ова застава није турског, па ни муслиманског, поријекла, мада јој несамо Муслимани већ и други придају муслимански значај. Полумјесец са звијездом је као амблем много старијег постанка, који је из предње Азије, с култом Астарте-Диане, допро до старог Бизанта, те је постао његовим символом, а тек по освојењу Цариграда усвојен је од Турака. Наши илирски препородитељи били су свјесни, да полумјесец са звијездом нису турска знамења, јер их иначе не би били узели за амблем пробуђене Илирије (који — између осталога — налазимо красно израђен на медаљама бана Јелачића из године 1848).

Што значе звијезде на застави Америке, то је опће познато. Свакој звијезди одговара по једна савезна држава, те их тако сада има 48; па ће вјеројатно и остати код тога броја, осим ако би се и Аљашка попела на ранг државе. Пруге на тој застави — тринаест их на броју — одговарају броју првобитних савезних држава у часу оснивања Уније. — Застава Јапана представља слику сунца, мада је првобитно хтјела да предочи царску хризантему. Символички смисао и постанак опће совјетске заставе, са чекићем и српом, као и индијске с Гандијевом преслицом, свакоме је јасан и

о

521