Nova Evropa

Тишки... У том свом епилогу-фрагменту, Алданов сјајно карактерише Наполеона, који је једини без терора могао угушити Француску Револуцију (»управљати народом с помоћу терора, извесно време, може свака будала«), и који је узео своју круну из блата; он ту уједно бележи, да је Наполеон на Св. Јелени за љубазницу »узео жену човека који му је једини остао веран до гроба, добровољно пошавши с њиме у прогонство« (од те жене Наполеон је имао кћер која је веома личила на њега), па завршава: »При помисли на овај факт, буди се нешто ђаволско и страшно, што је целог века врило у Наполеону«... Ова факта и цитати типични су за Алданова: он види у историји загонетне појаве, противуречности догађајима и људским обичајима, било прошлим било садашњим; и те занимљиве појаве он прикупља по свим могућим историјским документима и књигама, пратећи уједно савремене догађаје, те завијајући их у убедљиво тело уметничке стварности.

Цела његова трилогија састоји се из дела: »Девети термидора« »Ђавољи мост«, »Завера«, а свршава са »Света Јелена — малени оточић«. Јунак је ове трилогије необично лепи али прости и ограничени Јулије Штаљ, васпитаник магната Зорића, који га шаље у Петроград, у нади да ће младић привући на себе пажњу старе царице Катарине и да ће тиме направити каријеру. Али последњи фаворит и љубавник Императрице Зубов будно пази, и — Штаљ с његовом помоћу одлази у Европу. Ограничени јунак постаје сведоком великих догађаја и има прилике да види и посматра многе знамените личности; ту су — на страницама романа — Пити Воронцов, Безбородко и Робеспјер, Таљеран и Фуше, па и Кант, и најзад Суворов и Павле [, и т. д.. Пред читаоцем се нижу знамените личности и догађаји с краја ХУШ и почетка ХЕХ века, па будући да сам Штаљ не може да схвати и проникне у суштину тих догађаја (за време последње седнице Конвента, када завршава своју каријеру Робеспјер, он — например — стално спава), то сам аутор бди и даје пред нама низ живих и сјајних карактеристика крупних личности.

Од године 1925 почео је Алданов да пише романе из блиске прошлости и савремености: Русија пред Револуцијом (»Кључ«) и за време Револуције (»Бегство«). Поред тога, он је написао и више фрагмената-портрета из блиске историје и политике; ту су: Сперански, Пишгри, Клемансо, Стаљин, Луначарски, Пилсудски, Черчил, и други, и — деломично — Троцки, Данунцијо, Де Валера, Хитлер, и други. Засебно је изишла приповетка о Бетовену (»10. симфонија«), уз коју је додао као уметнички прилог слику генија провокације — Азева. То би било — у грубим потезима — оно што је написао Алданов за десет година у емиграцији. Слике су рађене, како рекосмо,

527