Nova Evropa
зе da je tada „Zastava {ili Branik'?) pisala, da je trebalo i L, Kostiću odrediti taku pomoć: ,Pravda učinjena Zmaju, nepravda je prema L, Kostiću, rekao je pisac. Ne sećam se da li se potpisao, i da li je što rekao o Nenadoviću,
Još nešto,
Odbor za proslavu pedesetogodišnjice Zmajeve u Zagrebu pozvao je bio i S. K, Akademiju, i ona je — na skupu 13. maja 1899 — donela ovu odluku: ,Akademija je, posle dužeg savelovanja, odlučila: ovlašćuje se predsedništvo da u proslavama imenovanoš akademika [Zmaj je izabran za akademika 5, februara, a proglašen 15. juna 1896) sudeluje izaslanicima i pozdravnim telegramima (,Godišnjak' knj. XIII, 137). To „duže savetovanje' bilo je ovo, Kad je pročitan poziv, predsednik pok. J. Ristić, bivši namesnik, rekao je tihim, slabim glasom, da Akademija ne treba da uzme učešća u ovoj proslavi, što je Zmaj, da bi došao kao lekar u Srbiju, postavljao teške uslove, i nije došao, i što je, kad je dobio državnu pomoć, otišao u Zagreb da tamo troši tu pomoć, a nije ostao u Beogradu, Ja sam odmah za njim uzeo reč i rekao: da Zmajevi uslovi nisu bili nimalo teški: da posle rata bude primljen u državnu službu kao sanitetski kapetan; da je Zmaj to morao činiti, jer je, prema držanju Austrije naspram Srbije, znao da mu posle rata povratka u Austriju nema, pa je morao koliko-toliko osigurati život. Praveći aluziju na njegovo ({Ristićevo) traženje da mu se sin postavi za alašeja u srpskom poslanstvu u Petrogradu, dodao sam: osudjujući za to Zmaja, da posledamo i na sebe, da li nije ko i od nas, a bez velike potrebe, postavljao izvesne uslove primajući se neke dužnosti i položaja. Naposletku, Zmaj nije otišao u Zagreb da ,troši pare' nedo da uredjuje dečiji list ,Neven', koji se može meriti s najboljim listovima ove vrste u drugih većih i naprednijih naroda. Uostalom, njemu je pomoć data kao najvećem danas živom pesniku bez ikakvih uslova, da bi lakše proživeo u starosti; on je naš član, i zaslužuje da ga prilikom pedesetogodišnjice književnog rada pozdravimo. Zamnom je gSovorio pok. St. Bošković u istom smislu, iako je bio i lični i politički prijatelj Ristićev. Tako je govorio i pok, G. Geršić, a biće i još ko, tako da je Ristić ostao usamljen, — Ovo je bilo poslednje predsednikovanje Ristićevo; umro je 23, avđusta iste godine.
Vaše traženje izazvalo je u mene ove stare UspOmene, i šaljem vam ih, Ako nalazite da što od ovoga vredi objaviti u М, Е', а vi izvadite iz ovoga pisma i objavite kako znate i kako hoćete, a meni oprostite šio vam ništa bolje nemam da pošljem.
Vaš
Ljub. Stojanović.
538
O O