Nova Evropa

распродане »Певаније«) и нарочито дјечје књиге (неколика издања сабраних дјечјих пјесама »Чика Јова српској деци«, као и хрватско издање »Што нам прича Чика Јова«), па његов плодни рад као уредника дјечјег листа »Невен« (око петнаест годишта), и многе његове пјесме у »Булићима« и »Ђулићима увеоцима«, које су изразито дјечје, па видјети и осјетити шта значи бити дјечји пјесник. У »Сабраним делима« (која је сада издала београдска књижара Геце Кона, у редакцији Јаше Продановића) посвећене су пета и шеста књига пјесмама које је Змај писао и упутио дјеци. Уредници читанака за поједине разреде народних основних школа, као и виших народних школа и средњих школа, редовно су се обилно служили Змајем (неспретно је једино, што су неки притом мијењали основни Змајев текст, и тамо гдје то никако није било потребно, међу које спада и сам Владимир Назор у читанкама за све разреде основних народних школа које је састављао заједно са Стјепаном Босанцем). По броју уврштених радова у читанке, чак и код Хрвата, Змај иде пред свима (надмашује га једино Владимир Назор с пјесмама из књиге »Хрватски краљеви«).

Сви се писци слажу у томе да је Змај имао невјеројатну способност улажења у интимни дјечји живот. Начин изражавања којим се он служи изразито је дјечји, као ни у кога у нашој књижевности. Треба само послушати цвркутави, разбрбљани, поточни дјетињски говор ових стихова:

Ругала се деца јарцу,

Био им је на ударцу: „Ao, Japue,

Козодарче,

Ала ти је бунда фина, Баш изгледа к'о хаљина | Је ли свила ил Kanada? Шта си за њу дао рифа2 Нит је уска, нит широка, Баш од ока!“

Или прпошне, ужурбане стихове, сасвим адекватне жубору љетне кише која се пролијева нагла. плаха, и мирисава:

Кишо, мати Благодати ! И поток те Чека вити, Па ће боље Жуборити.

Важно је то истаћи ради тога, јер се по нашим педагошким, а и неким литерарним, листовима у новије вријеме говори

541