Nova Evropa

ба je jedan važan faktor uvek ometao: zlo je samoniklo ı prilepčivo kao guba; čovek je neiscrpan u izumevanju novih, sve gorih i strašnijih zločina, a za svako delo nadju se odmah na hiljade koji će da oponašati, Ako slučajno neko i nema svojih vlastitih ideja, a goni da nešto na opačinu, treba samo da otvori bilo koje od naših današnjih novina, pa će na svakoj strani naći podstreka kako da udovolji svom negativnom naonu. Dok su dobra dela veoma retka, i njima se — u najboljem slučaju — divimo; ona često ostaju nezapažena, a obično izolovana.

Onoga trenutka kada je prvome čoveku sinula u mozgu zlokobna misao, da je on kruna svih stvorenja, već je bila zapećaćena ljudska kob, obeleživši njegovo bitisanje večnim znakom nezadovoljstva. To je bilo onda kada je čovek, na svoju nesreću, naišao na ono drvo spoznaje dobra i zla, Prva gdran· dijozna spoznaja bila je, da je on Sospodar celog vidljiva sveta. Prva plodonosna misao bila je, da stvori sistematski plan kako da što brže i što apsoluinije zavlada svojim carstvom, Od toga dana čememnog pa sve do danas, on stalno radi na izgradjivanju tog opsežnog8 plana: svladao je minerale, biljke, i životinje; osvojio je okeane i vazduh; pokorio je sunčanu energiju, iskorišćavao elektriu vasione, ukrotio duge i kratke talase da mu

služe, Samo ma jednu malenkost zaboravio je, — da savlada sama sebe! Razume se, čovek se — nakon tolikih pobeda — sam sebi

toliko divio, da mu se činilo da je on nekakvo nadnaravno biće. Izašao je iz monotone kolotečine koju mu je priroda dobronamerno propisala, da se vine u više slere; ali je, nažalost, zastao na pola puta. Bolest, starost, i smrt, nije mogao da svlada, i nije mu uspelo da se otkači od zemlje iz koje je proizišao i u koju opet mora da sidje. Čovek, žalibože, nije produkt nekakvih astralnih moći, nedo je — na dosta prozajičan način — nikao iz prirode. A u prirodi sve ide lepo i glatko svojim odredjenim tokom ka konačnom cilju. Minerali se kristalizuju, troše, i nanovo formiraju; iz semenke klija biljka, hrani se, raste, sazre, donosi plod i novu semenku, i -— ugine. Životinje se hrane, rastu, množe se, i — uginu. Iz #06 апипа!поб геда 1 хадоођафуа офгбпио зе зато Соуек, Ке hteo da bude rob prirodi, počeo je da živi po svom shvatanju, pa je primitivnu idilu postepeno zamenio perverznim životom, misleći da time manifestuje svoju nadmoć, Za biljke i životinje se kaže da nemaju razuma, a eto one rezonski žive, dok je čoveka njegov razum doveo do besmislenog i besciljnog života. Svaki čovek, doduše, i danas smatra zdravlje i dug vek za najveće blago; ali zato ipak i dalje truje svoj organizam alkoholom, kavom, i duhanom, svoj ionako kratak život još skraćuje nehigijenskim životom, i time hrli u ždrelo smrti koje se tako

530

па ==»