Nova Evropa

Нас, наравно, највише интересује, које су промене настале услед свега тога, и које ће још настати, у структури наше привреде, нарочито с обзиром на аграрни карактер наше земље. Интересује нас, у којој смо мери ми погођени променама у структури других привреда, и шта нам је радити да ублажимо, или можда и елиминирамо, последице тих промена»

Привреда предратне Србије имала је готово искључиво аграрни карактер: превлађивао је извоз житарица, затим стоке, и воћа. С помоћу вишака извоза тих артикала повлачили су се артикли који се нису продуцирали у земљи, у првом реду продукти индустрије. Индустрија је била у својим почецима, и то углавном само за потребе народне одбране. У крајевима бивше Аустро-Угарске, који су ушли у склоп наше државе, била је ситуација слична: и ту је превлађивала пољопривреда (у Војводини и Славонији житарице, у западним деловима стока, у Босни воће, нарочито шљиве). Индустрију је, осим донекле прераде дрва, било тешко развити: конкуренција индустрије из северних крајева Монархије, који су имали боље предувете за развитак индустрије и који су располагали потребним капиталима, није дозвољавала да се у нашим пречанским крајевима дижу нова подузећа; а ни саме власти нису ишле на руку тенденцији индустријализације наших крајева, да о некаквој заштити индустријских подузећа у нашим крајевима и не говоримо.

После Рата, на основу уговора и по природи ствари, ситуација се битно мења. Нове политичке границе биле су и економске, односно царинске границе. Наша настојања око политичке самосталности попраћена су настојањима и око економске самосталности; на границама, поред војника и жандарма, стајао је сад и цариник. Пре свега, дакле, долази до јачих промена у нашој привредној структури: почиње јачим темпом да се развија индустрија, иако још већим делом с помоћу страног капитала који је искоришћавао нову ситуацију. Настајала је нова привредна заједница од неких дванаест милијона становника, заједница која је царинама већ у самом почетку била прилично одељена од других привреда. Многи страни фабриканти, који су раније своје продукте добрим делом пласирали у наше крајеве, основали су сад код нас филијалне творнице, уколико своје фабрике нису сасвим пренели на наш териториј. М мада наша заштитна царина није досегла оне ставове које имају многе друге државе, и мада ми од 1925 наовамо нисмо приступали битним изменама царинских ставова, подигла се је код нас знатна индустрија. У многим артиклима, које смо раније готово 100% увозили, ми смо се данас већ потпуно еманциповали од страног утицаја.

41