Nova Evropa

Док се је тако наша индустрија све јаче развијала, пољопривреда је наилазила на све то веће потешкоће при пласирању својих вишкова. Настојања индустријских држава да форсирају своју пољопривреду морала су, наравно, да погоде нашу, па криза наше пољопривреде није само у томе што су цене њених продуката испод продукцијоних трошкова него и што је тешко наћи уопште пласман за њене продукте, што чини да су цене још ниже него што би морале бити према стању на светском тржишту. Тако је наша пољопривреда наишла на нарочите тешкоће за последње две године код индустријских држава, које заштићују своју пољопривреду не више само увозним царинама већ и контингентима и забранама увоза. Колико аграрна аутаркија индустријских држава погађа нашу пољопривреду, најбоље се може судити на примеру, да кад Аустрија само мало редуцира наш контингент свиња цене на нашим тржиштима већ су у опадању! Контингенти који се одобравају за наше аграрне продукте много су мањи него што су пре били, чему смо донекле и сами криви: да смо ми, наиме, увели контингентирања продуката индустрије, имали бисмо у рукама јако оруђе. Осим тога је и пад цена аграрним продуктима на светском тржишту погодио несамо нашу пољопривреду него — с обзиром на њену пресудну важност — и читаву нашу привреду уопште, па се има и с тим рачунати.

Међутим, нису све гране наше пољопривредне продукције овом кризом подједнако погођене. Ни у погледу развитка цена, ни у погледу могућности пласмана. Што се тиче развитка цена, најгоре су прилике са чисто житарском продукцијом: цене пшеници и кукурузу, као најважнијим аграрним продуктима, пале су на петину оних цена које су биле пре пет-шест година; њихове данашње цене су за 50% испод паритета. предратних цена. Код пшенице је тешкоћа још ну томе да, при иоле бољој жетви, није лако наћи пласмана; то смо најбоље осетили ове године, јер још нисмо продали ни пар вагона, иако имамо вишак за извоз од којих двадесет до тридесет хиљада вагона. Кукуруз има ту предност, с обзиром на ограничени број продуцената, да се лакше даде пласирати. Сточарски продукти показали су далеко већу отпорност, јер цене ту нису ни издалека пале онолико као код житарица; оне. су, штавише, данас редовно веће него што су биле прошле и — делом — предпрошле године. Што. се. тиче пласмана продуката сточарства, ситуација je H ту боља него, код највећег дела чисте аграрне продукције. Али се и код стоке,све јаче осећају аутаркистичка настојања, тако да и ту морамо рачунати са повећањем царина, смањењем контингената, па чак и са забранама увоза. Још је понајповољнија ситуација код воћарства, несамо зато што се сав. плод

42