Nova Evropa

даје глатко пласирати, него и што су получене цене много повољније него код других привредних продуката. Аутаркистичка настојања долазе код воћа много мање до изражаја него код житарица, односно стоке. Према томе, ако водимо рачуна о развоју цена аграрних продуката, односно њихове могућности пласмана, видећемо да су се привредне прилике у највећој мери погоршале у крајевима који се баве искључиво житарицама; у крајевима где се поклања пажња и сточарству, већ су прилике боље, особито онде где сточарство (укључујући перадарство) представља главно занимање најширијих слојева; у крајевима у којима је воћарство јаче развијено, прилике су понајповољније. Наравно, и ту се осећа криза; али је стање ипак далеко боље него у крајевима где доминирају житарице, бар засад и за догледно. вријеме.

Погоршање привредних прилика пољопривредника, као најбројнијег сталежа, деловало је на смањење конзума. Међутим, то смањење конзума иде у првом реду на терет увоза. То се види и по томе што је, иако је извоз знатно опао, трговински биланс активнији него ранијих година, јер је увоз опао још у већој мери. Највећи део индустрије, нарочито текстилне, има повољнију конјунктуру него што ју је имао икада досада: увозне царине остале су исте као и пре пар година, само што данас иста царина далеко јаче штити домаћу продукцију него што је то био случај кад су цене биле много веће. Уз то су, за последње две године, дошле нове тешкоће увозу које су повољно деловале на домаћу индустрију. Ту су, у првом реду, потешкоће око: набавке девиза: трговци радије плаћају домаћим творницама и веће цене него што су увозне само да немају муке и окапања око набавке девиза. (Поред тога, завођење такозваног »прима«, који износи сада 28.5% набавке са стране, чини увоз далеко скупљим него раније, ма цене интернацијонално и попустиле. Будући да прим домаћу индустрију тангира само уколико она повлачи са стране сировине и полуфабрикате, то је она данас у стању да далеко успешније конкурише иноземству. У најновије време, кад прим приватно износи и 40%, увоз неких страних продуката постаје готово немогућ, што наравно искоришћује домаћа индустрија.) Поред тога, и нови начин убирања порезе на пословни промет погодује домаћој продукцији наспрам иноземства. Све те мере, а нарочито девизне тешкоће, деловале су да поједине гране наше индустрије имају данас пуну конјунктуру, тако да многа подузећа, нарочито у текстилу, раде и са три смене радника, дакле и дан и ноћ; и само за ово. неколико последњих месеца основано је" на 20—30' нових текстилних. творница, да о проширењу већ постојећих и не говоримо. | | i

43