Nova Evropa

Према томе, промене у структури привреде појединих држава, односно настојања око аутаркије, која на свим линијама долазе до изражаја, битно су погоршали прилике наше пољопривреде, док су у исти мах знатно поправиле ситуацију код наше индустрије. Међутим, с обзиром на стални вишак радне снаге, коју код нас излучује село, а што се услед кризе пољопривреде баш сада јаче осећа, од побољшања ситуације за индустрију имају нарочите користи само индустријалци. Њихово се радништво, у већини случајева, мора задовољити слабијом надницом него што је била пре две-три године; а резервна армија радника, у већини случајева без икакове квалификације, спремна на рад под било којим уветима, не допушта, да повољна конјунктура код индустрије нађе свога одраза и у побољшању прилика код радника. Код текстилне индустрије, којој поуздано иде понајбоље, и која је у могућности да ради са великим профитом, највећи део радничких надница креће се око 10 динара по дану; а има случајева и где надница износи тек половину те суме!

Многима преостаје још као утеха, да су цене код нас тако ниске, — много ниже него у другим државама, нарочито за животне намирнице; тако да се и са чедним средствима може боље пролазити него у другим државама. Али, која корист од тих ниских цена кад широки слојеви немају ни толико прихода да би им омогућили и најпотребније набавке» Можда су баш те ниске цене и главни узрок многим нашим привредним недаћама. Ниске цене су редовно ка рактеристика сиромашних држава, па неке државе иду свесно и систематски за повишавањем цена. Тиме додирујемо већ питање које се намеће: који смер да дамо нашој привредној политици с обзиром на промене у структури привреде код нас и код других држава» Како да потражимо излаз из данашње ситуације, односно како да се прилагодимо новим приликама» — Јасно је да ни ми, као ни већина других држава, немамо ситуацију потпуно у својим рукама, и да се сви више-мање морамо прилагођавати општим тенденцијама развитка. Много је тога ван нашега домака, и многе се ствари развијају — и развијаће се и даље — против нашег настојања; али то нипошто не значи да ми зато треба да седимо скрштених руку.

Покушавало се, да се проблем привредне санације подунавских држава реши у склопу једне Подунавске Привредне Конфедерације. Ту су, поред привредних момената, били од одлучног утицаја и политички разлози. Међутим, ту треба имати на уму, да су данас — у привредном погдеду — државе наследнице Аустро-Угарске нешто сасвим друго него што је била бивша Монархија. Све да је некад