Nova Evropa

Настојања око повећања пољопривреде у индустријским државама тешко су погодила аграрне државе: цене су пале испод продукцијоних трошкова; а дошле су и потешкоће око самог пласирања вишка продукције. То је наравно битно смањило куповну моћ широких слојева у аграрним државама, а смањење конзума дошло је највише и најбрже до изражаја у смањењу увоза, будући да је домаћа индустрија — хвала буди увозним царинама и другим мерама — могла да приступи чак и повећању продукције, оснивајући нова подузећа или проширујући већ постојећа. На другој страни, индустријске државе, немогући више да пласирају вишак продукције својих фабрика у аграрне државе, приступају отпуштању радника, што опет смањује консумпцијону снагу у њиховој земљи; поготово што је радништво за артикле исхране, услед нове политике форсирања аграрне продукције, приморано да више издаје, па мора редуцирати издатке за продукте индустрије. Ако још узмемо у обзир и рацијонализацију, која је из процеса продукције елиминирала милијоне радника, онда није никаково чудо што у појединим државама број незапослених расте у милијоне. Тенденција, да се један део незапослених пласира у пољопривреду, још је јаче нагласила настојање око аграризације индустријских држава. И тако, док се у аграрним државама оснивају нове творнице, у индустријским државама број затворених творница бива све већи, или се поједине творнице селе из једне државе у другу ради тога што су тамо услови рада, услед царинске и друге политике, много повољнији. Коначни је резултат ове политике, да су у аграрним државама цене индустријским артиклима далеко веће него што би биле кад се не би толико форсирала нацијонална индустрија, и кад увоз не би био толико отежан; а у индустријским државама опет, цене аграрних продуката много су веће него што би биле да политика форсирања аграрне продукције није инаугурирана. Страдавају, и то тешко, конзументи и на једној и на другој страни.

Потраје ли ова оријентација привредне политике — а сви су изгледи да ће потрајати, и да ће се још и више форсирати, — подела у »претежно индустријске« и »претежно аграрне« државе биће пре или после елиминирана, или бар неће имати много практичног значења, — осим за неке артикле који су непосредно везани за извесне крајеве. Измена добара биваће све то мања, услед чега ће и паробродарство, и друге гране интернацијоналног саобраћаја, проживљавати све тежу кризу, јер ће и робе за транспорт бити све то мање. Аутаркија је у пуном цвату, на свим линијама, и није лако од ње се бранити.