Nova Evropa

акција у неколико највећих банака, правећи крупне финансијске послове. Светски Рат, међутим, преокреће ситуацију у Перзији: бољшевичка Русија, преко свог агента Ајнхорна, а паралелно с акцијом Америке, задаје смртни ударац Енглеској. Руси раде постепено, опрезно: Русија се одриче својих права у Перзији, али тако да та права не прелазе у руке странаца већ остају власништво Перзијанаца. Ајнхорн поставља диктатором Перзије шаха Риза Кана, који је још пре петнаест година био обичан — грум!... Почиње нов чин.

Малоазијска катастрофа (1922) последицом је петролејског рата. Посредством Захарова, Енглеска увлачи Грчку у рат против Турака, у уверењу да ће дефинитивним искључењем Турака из Мале Азије моћи да експлоатише цео тај крај. Али се тој намери петролејских магната одупире с успехом Кемал-паша, велики противник петролеја: »Слабуњаво, али одважно дете, које је некада пасло крда коза по македонским брдима, а које је постало „Гази', вођом Турске.. .« — У тај рат води Грчку и Г. Веницелоса сер Василије Захаров. Зишка, у прегнантним потезима, оцртава каријеру најзагонетнијег и најбогатијег човека Европе. Рођен у малену малоазијском сеоцу, одлази Захаров у Цариград, где обија касу свога стрица Севастопулоса, те отуда бежи у Лондон; али се испред енглеске полиције враћа у Атину. Године 1875, пригодом реорганизације британске тајне полиције, Захаров, полиглот и леп човек, фаворит жена, постаје врло користан и узима активног учешћа при пласирању оружја на Балкану и у Русији: он продаје топове и балканским државицама и Турској. За време Бурског Рата, енглески агенат Захаров продаје оружје непријатељима Енглеске. Удружује се затим, једно за другим, с разним капиталистима. За време Светскога Рата стоји на страни Савезника, пошто је пре тога био пословни човек Едварда УП. Затим одлази у Француску, као изасланик енглеских жеља, и — године 1918 — купује разне француске банке; 1926, одликован је Великим Крстом Легије Части. Тек 1923 — увек по наводима Зишке — сазнаје се да је сер Базил Захаров, »мистеријозни човек Европе«, посредством својих агената за време Светског Рата нудио и продавао муницију и немачким подморницама, а петролеј — немачкој флоти. Поенкареова се савест буни, — он предлаже да му се одузме Легија Части, али не успева; Захаров, »етатипепсе бтвзе« европских кабинета, и сувише је моћан. Године 1925, Захаров — направивши савез с Лојд Џорџом — ствара од Веницелоса господара Грчке, комбинујући тако петролејску политику са политиком Енглеске и Грчке; он увлачи Грке у рат с Турцима, да би себи и Енглеској осигурао малоазијске петролејске лежаје. У овој авантури, која је коштала живота 300.000 Грка, и која је означила слом тридесет сто» лећа једне од најстаријих и најлепших средоземних цивили“