Nova Evropa

твих, сто мртвих, тисућу мртвих, — то није ништа упоређено са будућим хекатомбама, са бројем оних који ће једнога дана да умру, који ће да крепају у будућем рату народа, похлепних за петролејем.« — На лађи-цистерни, која га од Црнога Мора води до Француске, дуж Медитеранеја, Зишка филозофира: — »Детердинг и Рокфелери имају већу власт од било кога на свету. Они могу, у раздобљу од једне цигле ноћи, учинити да какав велики лист заборави како се звао уочи тога дана, и ко су му били шефови. Они могу да обогате или да униште милијоне малих штедиш4д. Они могу да управљају државама. Сигурно је, Детердинг и Рокфелер господари су света; али и они су само од меса и кости, као и ми остали људи, и они се чак каткада боје. Они чак немају увек ни своју потпуну слободу акције, — и они се варају! Само с том разликом, што њихова грешка може да 06ори свет у прах...« Али, Зишка и цела његова генерација пре-

досећа: »Гигантска зубља гори у правцу неба. Богатства се

претварају у дим«, јер — коначно — шта раде ови господари светаг — Они се међусобом кољу, туку, и гложе; и то за ствар која је ефемерна, пролазна, и која ће једног дана морати да нестане. — »Кроз стотину година« — уверава Зишка — »најдоцније, сви су велики експерти у томе сагласни, неће више бити петролеја. Онда ће и последња кап петролеја бити утрошена, исцрпена...« Зато се мексикански Индијанци опиру да продају и да напуштају своју сиротну земљу, јер —: »Она је вечна, она троши снагу сунца, и храни непрестано нове генерације; она је хранила Инке, и оне који су живели тисуће и десетке тисућа година пре Инка, на исти начин као што је она јуче хранила малог „хасјендера' из Тукспама. Земља је вечна. А петролеј2г Он помиче неколико аутомобила с једног места на друго.. «

Па ипак, као повучени неким фаталним законом, људи, они анонимни људи, боре се и нестају: средство у рукама петролејских магната... Јер богатство, како тачно и човечански каже Делези, вреди и значи нешто за онога који га нема, који је сиромах. И цео живот економије игра се око те вечне параболе сиромаштва и богатства! Нови рат, према мишљењу Зишке, могао би да буде последња етапа једног петролејског рата, који се наставља. Године 1920 имало је да дође до крупног сукоба између Велике Британије и Америке. »И овај рат, започет услед петролеја, завршиће потпуним уништењем: рат белих противу жутих, рат Истока противу Запада, комунизма противу капитализма«, — ако се не нађу људи који ће — попут мексиканских сељака, које европска и америчка цивилизација гони и уништава за једну кап петролеја, — имати духа да поверују и да осете снагу и вечност земље...

Богдан Радица.

61