Nova Evropa

ришу извесним петролејским подвизима (Кидо Плезеј, Вошrughs). Савладати петролејску ватру врло је тешко; тај посао изводе радници-специјалисте, које. зову »саламандерима«: оборужани динамитом и праћени од тројице људи, улажу они у такав посао надчовечанске напоре, поуздани да неће надживети један или други од сличних покушаја; ако су први пут избегли сигурној смрти, они то неће други пут или трећи. После сваке оваке операције, остају ти људи у болници по неколико недеља. Мако богато награђени (око 12.000 долара за сваку утрнуту сонду), ниједан од њих није досада још успео да ужива своју зараду, јер ниједан досада није преживео своје напоре! Не мање интересантни су шофери, који зарађују око десет тисућа франака месечно, а који су ту само зато да преносе у нарочитим камијонима по неколико тона петролеја, нитро-глицерина, динамита, и других најпогибељнијих предмета. У крајевима где не постоје специјални друмови, нити нарочита петролејска извидница, као ни цела модерна организација преноса петролеја, аутомобилске опасности свагдање су, или бар врло честе: кола се помичу само ноћу, бојадисана црвено, тако да код света изазивају панични страх; и најситнија препрека, каткада обичан камен, о који се спотакне камијон, може да проузрокује ауто-деструкцију. Шофери, после такова једног путовања, ако су остали живи, одмарају се по неколико недеља, јер их превелика концентраџија пажње толико живчано ослаби да се осећају изнемогли и сломљени. Исто је тако очајан живот на путујућим лађама-цистернама (Башеач-сшетпе), где морнари путују носећи увек главу у торби; експлозије су предвиђене, живот зависи од случаја. Море гори у Пасагасу, часови агоније и панике! Цела једна мала питорескна варошица, која служи као лука Шпанији за увоз петролеја, прети да се претвори у пепео, ако експлодира лађа која преноси петролеј. Људски животи представљају основу, односно хекатомбе, за изградњу Детердингова или Рокфелерова царства. — »У Француској, сам Детердинг добија својим петролејем више него што су Немци плаћали репарацијама. Човек, који је пре тридесет година зарађивао до 30 франака месечно, узајмљује три стотине милијона златних франака Француској, да јо] омогући купњу петролеја! Таласи петролеја Детердинга и Рокфелера претварају се у таласе злата«... Сумњалица и скептик Зишка, са својих тридесет година, које су много виделе и много осетиле, мисли, проналази разлоге, поставља закључке, и покушава да утврди: »Људи! Шта они раде! Морају се хранити машине, господарице нашега времена, мора се проналазити петролеј. Ако, ,саламандри' изгарају живи, ако су људи из ,зоцр-“абоп -а исечени на мрвице од својег каргезона, — шта то значи! Десет мр-