Nova Evropa

лази, свепролази, самоземљаостаје онаувек храни.« — Тада улази у игру држава или влада; оне су немилосрдне, јер добијају од сваке продаје известан постотак. »Хасјендеро«, онај благи и добри Индијанац, постаје радник, пролетер, односно шомер, у случају да послови не иду. Поље се претвара у слану мочвару, из које се пуши црна чађ, а место зеленог дрвећа стрше скелети смеђих цеви (сонда) из којих се извлачи, или заправо сише, петролеј; стару и живописну »хасјенду« замењује привремена машина, која све црпе и односи, а око машине нижу се таверне, кроз које пролазе типови, кау-боји, измождени и пропали, измрцварени и изглодани од петролеја, злата, и чађи. Долар је убио идилу. У венецуелским тамницама пропадају револуцијонари у води до прсију. Цео један свет мрака и страдања, кокајина, опијума, и блуда, материје и страсти који се троше да би се заборавила црна монотонија и узалудност петролејског живота.

Драму петролеја, дакле, не исцрпљују личности великих магната, познатих богаташа и агената, које су средином прошлог столећа означавале последње занимљиве примерке крупних или ситних авантуриста. Њу још у већој мери играју тисуће анонимних и непознатих бедника, чији је живот даномице изложен слому и пропасти, заправо изједначен са смрћу. То су масе радника, инжинира, шофера, »саламандера«, и т. д., који ову драму пишу крвљу своје егзистенције. Зишка је ту, у том свакако најзанимљивијем делу своје књиге, дао целу психолошку претпоставку свога извештаја, износећи цео један трагичан роман човечанске судбине. Људи траже воду а проналазе петролеј. Постоје крајеви у Јужној Америци где је вода скупља од петролеја. Истраживање петролеја је тешко и компликовано, али радна снага није ништа у поређењу са стварним добицима. Постоје наиме крајеви у којима се и не плаћају радници, јер њихови напори при истраживању петролеја нису донели резултата; или се плаћају више према количини петролеја који избаци свака сонда, иако од њих то не зависи, већ је све препуштено случају. У Румунији, агенти страних конкурентних петролејских компанија убијали су на месту раднике који су покушавали да угасе запаљене петролејске лежаје Морени: Синајска Долина светлела се кроз готово пуне две године ноћу, као најбаснословнија сцена за један трагично озбиљан призор целе ове подземне борбе. Тај рат између Стандард-Ојла и Детердинга коштао је Румунију два до три милијона кубичних метара гаса, односно до 300.000 КБ петролејске есенције, у вредности од читаве милијарде стабилизованих леја дневно. И све то гори, пропада, нестаје! Немилосрдно се убијају људи који у самоћама својих научних кабинета, за вољу истине, стварају машине које би могле да нашкоде или конку-

59