Nova Evropa

i staro veselo kreće, kliza se i sanjka, manifestujući svuda ljubav za životom i »radost gledanja«. Česi su, uostalom, nadaleko poznati organizatori najveselijih društvenih igara i рптедађа. Koliko sam samo prijatnih i zabavnih dana i noći proveo pod tim češkim nebom u društvu svojih drugova, slušalaca prirodnih nauka i njihovih porodicA4!.,. Može se mirne duše reći, da svaki Čeh štedi preko dode, da može svoj letnji odmor provesti u prirodi, daleko od gradske tišme, pa šume i reke, brda i doline sve vrve od veselih turista i šetača, muških i ženskih, velikih i malih. Kako se tu može napisati, da Česi i »ne znaju da po danu sjaje sumce, a noću da trepte zvezde!.,.« A što se tiče »smisla za decu«, i tu — mislim — ne zaostaju Česi za drugim Slovenima, alto ne idu ispred njih, Jer, zar nisu Česi, prvi medju Slovenima, organizovali ustanovu »Lutkimo divadlo«, za uvese= ljavanje svoje dece, dok je velika organizacija »Češko srce« posvećena brizi i nezi siromašne dece, osobito one gde su Česi izmešami u znatnom broju s Nemcima. Poznato je u Češkoj i privatno i zvaničmo staramje O vanbračnoj (deci. Još manje биђе Česi »smisao za Žene«, — ito bar zna svako ko ih poznaje!... Samo dakle okoreo pesimist i mizantrop može videti, da Сезтпа »kao voda izmedju prstiju izmiče mladost i radost бједапја«.

Тебпа је, doduše, da se i u češkim školama »ubijaju talenti, a uzgajaju ljudi koji su duševno iscrpeni kad mavrše trideset dodinA4«, pa možda i ranije; ali to su pojedinci kakvih ima svuda na svetu, A ponajmanje je za takve pojedinačne pojave kriva češka škola, koja posvećuje neobično mnogo pažnje fizičkom odgoju omladine, tako da u tom može poslužiti primerom i nama i ostalim Slovenima, Češkoslovačka je od svih malih država Srednje Evrope najnaprednija u pogledu fizičke kulture školske omladine, A kad se kod djak4, koji imaju talenta, odgaja volja za rad i duhovni i fizički, pod nadzorom dobrih i spremmih nastavnikA, onda od njih postaju i te kako sposobni ljudi za život.

Ostavljajući dakle G. Lovnića s njegovim tužnim ı pesimiatičkim mislima i nazorima, mi smo naprotiv mišljenja, da svi Sloveni koji putuju u inozemstvo treba pre svega da podju u Češkoslovačku, jer će se tu naučiti racijonalnom radu, te organizovanju svoga vremena, i u duhovnom i Hizičkom životu. A naša omladina, koja želi da studira izvan zemlje, neka u prvom redu posećuje škole u Zlatnome Pragu, u toj matici Slovenstva. Ko je kao djak živeo u Pragu, morao ба je od srca zavoleti, kao žarište slovenmskog duha i osećanja; a ko je putovao po Češkoslovačkoj, i upoznao se malo bolje s njenim narodom, morao je tu zemlju zavoleti kao svoju drugu domovimu.,

Ante Tadić.

202