Nova Evropa

значи пре свега конверзацијону културу и модерни стандард људске дистинкције, може се осетити извесна опасност у препрекама које, како смо баш споменули, спречавају да се оно развија. Али надајмо се да ће чешко позориште на време поћи путем који му је јасно одређен: од квантитета ка квалитету. (Са чешког рукописа превео, Јарослав Мали.)

Edmond Konrad.

Savremena češka umetnost,

Alko se osvrnemo na umetničku žetvu prvih petnaest godina češke političke samostalnosti, susrešćemo se sa паротедпота delatnošću triju slojeva, koji se medju sobom toliko razlikuju da možemo govoriti o trima pokolenjima, iako razlika izmedju njihove pojave i trajanja nije dovoljna za pojam gdeneracije, Prvi sloj čmi pokolenje manesovaca, osnivačaA i pijonir4 moderne češke umetnosti, kod kojih je jako naglašema težnja za izrazom; ta težnja obeležila je bumtovni antitradicijonalni pokret na granici Devetnaestog i Dvadesetog Stoleća. Tada su došli manesovci s programom simvolizma i impresijonizma, s početka dosta neodredjenim, bar u pogledu izražajnih sredstava, Realističkom shvatanju umetničkih zadataka u vajarstvu i slikarstvu pridavan Je veći značaj nedo samoj primeni, jer je praksa rado pribedavala sredstvima koja su pre svega zadovoljavala lične kaprise, te metodički i tehnički individualizam, Otud je isticala raznolikost pojava, stilska nejednakost u radu umetničkom, koji je ipak u duhovnoj osnovi bio više jedinstven mego što se to moglo videti u umetničkim delima, Naročitu važnost u češkom umetničkom životu davala je ovom pokolenju ta okolnost, što je ono objavilo borbu protiv oficijelne istorijske arhitekture i što je donelo time nov program i onoj grani stvaralaštva koja je dotada bila najčvršće vezana za tradiciju i konvenciju, Arhitektima ove generacije, sa J. Kotjerom ma čelu, treba da zahvali češka umetnost što se njena arhitektura počela oslobadjati istorijskih stilova, tražeći svoj arhitektonski izraz u konstrukciji i umetničkoj formi, Za razliku od vajarstva i slikarstva manesovačkog pokolenja, koje je posle izvesnog kolebanja našlo oslonca u francuskoj umetnosti, arhitektura je polazila od amglonemačkih tezA, te potpuno primila kao svoj onaj program koji je — na osnovu Semperove teorije umetnosti bio formulisao bečki arhitekta O, Vagner, Vagner je neposredni

247