Nova Evropa

Средњој Европи. Наше везе са Чехословацима биле су врло блиске, везе између Колара и Гаја, Копитара и Добровског, и Т. До, дале су правац нашем препороду. Особито треба истаћи Коларову идеју словенске културне узајамности, која се касније обратила и у политичку узајамност, Колар је дакле утицао на словенске народе несамо у словенском смислу већ и у смислу њихове властите нацијоналности. У то је време дошло до узајамног зближења и дубљег познавања појединих словенских народа. Код Чехословака је никла мисао узајамности, па су се на историјској позорници нашла и друга словенска племена о којима се већ било престало говорити. Словенски народи под чешкословачким утицајем почињу тежити несамо за народним образовањем него и за постигнућем народних права; јер сви ти мали народи беху губили своју самосталност, па се сад обраћају у своју прошлост, у стару славу и величину, тражећи у њима моралну потпору за своје нацијоналне тежње. Културна а касније и политичка узајамност малих словенских народа Средње Европе била је онај темељ на коме се за време Светског Рата и после њега даље изграђивало.

У време Светског Рата, и после њега, Чехословаци поглавито с помоћу својих представника Масарика и Бенеша — играју важну улогу; они дају нацрт за конструкцију нове Средње Европе, насупрот пангерманском плану »Централне Европе«. Масарик, који је стално пратио пангерманску литературу, те политику Немачке и Аустро-Угарске, износи мишљење, да је пангерманизам крив за Светски Рат: Бизмарк је уклонио Аустрију из немачког савеза, да би она — подјармивши мале народе Средње Европе — могла бити мост Немцима на југоисток; окупација Босне и Херцеговине била је у томе правцу први корак, а смишљеном политиком успело се да су многе балканске државице добиле немачке династије. Мост према Азији и Африци био је остварен; Тројним Савезом проширен је јаки немачки утицај на Италију, а паметном туркофилском политиком придобио је цар Вилхелм Турску. Кад је Пруска ујединила Немачку, обновљен је немачки средовечни империј, док су у исти мах успешна индустријализација и светска трговина ојачале идеју немачког светског господства. Развитак Немачке, и јачање њена политичког и културног утицаја у Европи и на Ближем Истоку, усталили су појам немачке »Централне Европе«, која би се преко Балкана пребацила била у Малу Азију; а природно би се ослањала на Азију и Африку, будући да су Немачка и Аустро-Угарска и изазвале рат хотећи остварити своје пангерманске циљеве, да би добиле делове Азије и Африке, те дошле до превласти на читавом свету. Јер, по теоријама пангерманизма, Немци имају право, чак дужност,

197