Nova Evropa

Отворена усељеничка реч Америци.

Млади југословенско-амерички писац Адамић (Louis Адатие) казао је Америци отворену ријеч на обрану презрених словенских усељеника, поименце југословенских усељеника, какву сигурно још досад није чула. Мјесечна ревија »Сопштоп Зепзе« (»Здрав разум«), која излази у Њујорку, а у којој сарађују најбољи напредни амерички писци (као mro cy John Dos Passos, Upton Sinclair, Theodore Пгејзег, и други), у свеску за април о. г., објавила је знаменити његов чланак, под написом жо је изградио Америку — профитирци, професијонални патријоти, или подли имигрантиг« — Уредништво ревије попратило је чланак овом биљешком:

„Ево одговора игнорантној и реакцијонарној пропаганди „Saturday Еуетјпб РозЕ-а. Његов писац, и сам југословенски досељеник у овој земљи, постао је једним од најистакнутијих писаца Америке. Он с правом и с поносом може да упре прстом у велика дјела својих сународњака, „неукротивих (ипаззтађје) страних хорда, при изградњи индустријског устројства Америке, и на њихов принос њеној знаности и култури. Његова задња ријеч је дијелом изазов дијелом опомена. Ових 14,000.000 „странаца: постадоше органским дијелом Америке, — хтио или не хтио Г. Лоример, и они имају у себи још много тога да допринесу величини Америке,"

Сам чланак Г. Адамића гласи дословно:

Прије неколико мјесеца, у једном дугом уводном чланку, »Saturday Evening Розф« узео је на нишан имиграцију у Сједињеним државама. (Напомена: »5. E. P.« је најчитанија недјељна ревија у С. Д..). Уредник Лоример (јер ако сам није написао чланак, свакако га је одобрио) увелике се узрујао против »хорда из Јужне и Источне Европе«, које су ушле у земљу од 1880-их година. Највећи дио ових странаца, каже он, опак је и безакони свијет, »неукротивих крвних особина« (»of unassimilable blood strams«), s0or kojHx cy uecrHTH 100постотни Американци принуђени да уздржавају све, товећи број редарствених организација и безброј тамница. Што је још горе, ови се туђинци множе у страховитом сразмјеру, па су добри и добростојећи грађани присиљени плаћати све то веће порезе за школе и друге установе у којима иначе децентне заједнице морају да »хране, перу, и дезинфицирају« погани и нездрави подмладак досељеника, да не би окужили дјецу угледнијег поријекла. Главна тачка овога чланка је, да су имигранти, нарочито они из Јужне и Источне Европе, врло лоша ствар за Америку; а у доба садашње депресије они стоје Америку више него што су јој користили за добрих времена.

325