Nova Evropa

том. Југословени из Далмације дођоше у Калифорнију читава десетљећа прије »Уапкее«-а, — они су били пијонири у сада тако важној калифорнијској индустрији воћарства. Ако желите дознати нешто више о овим раним калифорнијанцима, упућујем вас на Џек Лондонову »МаПеу ог #ће Мооп«. — У 1880-им годинама, Југословени су — попут Пољака, Чеха, Словака, и других народа са Балкана и из источне Европе, — почели да долазе у »чопорима«, да раде у рудокопима Америке, у шумама и у ливницама челика. За четрдесет година, мој је народ бескрајно копао угљен и руде, бескрајно сјекао и пилио лијес, бескрајно правио челик по читавој земљи. Запитајте којегмудраго »њђозз«-а челичних ливница, он ће Вам рећи да без словенских усељеника прављење челика у овој земљи не би било оно што јест; а челик је данданас најважнији елеменат америчке индустрије. Неки »људи челика« иду чак тако далеко да кажу, да је Америка прва земља челика на свијету баш зато што су у њеним ливницама радили Словени кроз десетљећа. И док нас сада »Saturday Evening Post« едиторијално вријеђа, нема у земљи ниједне једине челичне зграде, ниједног јединог челичног моста, ниједне једине миље жељезничке пруге, у којима није замрзнута и енергија извјесног броја мојих сународњака. Уредник Лоример може да пређе преко ове контрибуције данашњој величини Америке само у случају да је његов сми-

сао за вриједности такав да нема друго до презир за тешки и опасни мануелни рад.

Али контрибуција величајности ове земље групе мојих усељеника није била само у жилавом и тешком мануелном раду. Ако је копање и производња челика у Америци знатнија у години 1934 него што је била у години 1884, то је дјеломично и стога што су »Нипке«-радници и предводници (жогетет«) у мајданима и ливницама унијели на хиљаде изналазака којима се данас служе наши рудокопни и челични центри. Било би поучно за Г. Лоримера да прелиста патентне рекорде владе Сједињених Држава, па да уочи бројна словенска имена под којима су ти изуми регистрирани. Михајло Пупин, без чијег би изума радио и телефонија на велику даљину били много мање ефикасни, југословенски је усељеник. Тако је и Никола. Тесла, који је, са гледишта индивидуалних постигнућа, без сваке сумње данас најважнији живући човјек у Америци; његови мотори тјерају практички све што се креће у овој земљи, од шиваће машине до убојног брода, од грамофона до штампарских преса које избацују магазине Г. Лоримера. Едисон је казао о Тесли, да је прави изумилачки и знанствени геније. На пољу одгоја, наша »неукротива крвна особина« дала је Америци Сузала (Пт, Непту ЗигтаПо), до своје недавне смрти

327