Nova Evropa

industrijalaca, bankara; on je, u svome postanku, predstavljao napor da se razbiju političke stranke, koje su imale da postanu sredstvom novog parlamenftarizma, poimence pučka i socijalistička stranka, Stvari su we, zatim, razvile drukče, daleko od опоба što su bilo Kralj bilo Gjoliti bilo masonerija hteli i predvideli, Za bolju ilustraciju ovoda što kažem, dopustite da osvežim neke svoje uspomene iz mladosti, kada sam politiku o kojoj ćovorim pratio izbliza, te sam i sam uzimao u njoj aktivnog učešća«, I Ferero mi ispriča ovo što sledi. ~

Bilo je to око бофте 1892, Кад sam se počeo baviti politikom, pred kraj vladanja kralja Umberta. Pre Umberta, u vreme Viktora Emanuela II, narodni poslanici birani su, kao i u Francuskoj za vreme Luja Filipa, putem vrlo skučenog prava glasa: stvarno, izborno telo sastojalo se iz ukupno 150.000 birača, koji su svi pripadali višim klasama, Kad je Umberto (godine 1878) stupio na presto, on je odmah mislio na proširenje prava Slasa, te se ubrzo broj birača — Која su se sada rekrutovali iz redova srednjeg staleža i iz elite radničke klase, izuzev seljake, — popeo na dva milijuma. Prvi cilj ove reforme bio je, naravno, da se zadovolje brojnije klase; ali je u isti mah bio još jedan cilj: da se poveća uticaj Vlade na izborno telo, i to tako da se Parlamenat sasvim podvrgne egzekutivnoj vlasti: izborno telo od dva milijuna birača, od kojih je većina bila siromašna i neuka, moglo se lalkše saviti pod pritiskom Vlade nego Parlamenatt od 150.000 bogatih i učenih birača. Kralj je birao ministre-predsednike prema mjihovoj sposobnosti da primenjuju nješov program, Ovu mpolitiku, koja predstavlja ključ talijanske istorije od Sodine 1878 do damas, nije zasnovao sam kralj Umberto, — nju je stvorio mnogo suptilniji i složeniji duh, verovatno duh Urbana Ratacija (Rattazzi). Rataci je bio prijatelj kralja Umberta i pouzdanik čija je reč kod Kralja najviše važila; ovaj inteligemtam ali misterijozan čovek upravljao je Italijom za vreme cele Umbertove vladavine, pa čak i posle, a da to nije niko znao. U salonu grofice Bolonjini (Litta Bolognin:), na Trgu Eskvilino, kamo je Kralj zalazio da provede svoje &lobodne večeri, i dde se sastajao sa Ratacijem, Brenom (Brin), generalom Peluom (Pelloux), i sa još dve ili tri ličnosti, maugurisana je celokupna politika Kraljevine, pa i već pomenuta politika ublažemog apsolutizma, kao i politika Trojnog Saveza.

Prvi ministar-predsednik kojega je Kralj Umberto izabrao bio da provede njegovu politiku, bio je Depretis. Kad je on (godine 1888) umro, bio je već dosta daleko doterao s podredjivanjem Parlamenta, boreći se protiv još jakih opozicijonih grupa koje je nova Vlada baštinila od starih parlamenata s ogramičenim pravom glasa, Po smrti Depretisa, Kralj izabra Krispija (Crispi) da nastavi Depretisovo delo; i u roku od četiri godine (od 1888 do

344