Nova Evropa

Чобадја«. То је, ртеша Fererovu shvatanju, bila Evropa Velikog Stoleća, Devetnaestog Stoleća, kada je potpuna harmonija postoјаја па svim poljima duhovnih i političkih napor4. Ta Je harmonija danas porušena, !I Guljelmo Ferero, koji Je umeo da predvidi taj »sukob kvalitativnog i kvamtitativno8č«, na kome se osniva i sva kriza savremene evropske civilizacije, vidi damas kao Jedinu mosšućnost održanja naše civilizacije: pokušaj da se pronadje izvestan red u stvarima, u pojmovima, i u idejama, Zato on u žemeviskom intelektualnom i političkom izgnamstvu, pred omladimom iz celoša sveta, i ruši mitos koji se stvorio oko Napoleona, toga »петаКопћоб оса« Мизошија 1 Ни ега; 1 роду кије »зупи političarima, novinarima, i javnim radnicima: da je došlo vreme, da se počne sa čitanjem i tumačenjem Tajerana, koji Je боуото; — „Prva je potreba Evrope, da se zauvek !табпа пигао о tome, kao da se mogu da postignu prava samim time što se osvaja; i da se učine svi napori, da bi se oživeo sveti princip legitimnosti, iz kojega potiču red i stabilnost“, .«

Розенуш Ретета и пјебоуи Хепеузкот boravištu, u jednoj staroj palati, mao sam mprilike Sovoriti s njime o svemu tome, i napokom postaviti mu nekoliko pitanja, na koja Je on одбоуопо na. svoj način, obuhvatajući u glavnim potezima probleme celoga гуефа, пјебомћ ђојоуа, 1 пјебомћ #етамтса,

Na pitanje, šta Je — po njegovu mišljenju — fašizam, i na koji način, on tumači postanak i razvoj fašizma u Italiji, Ferero je odgovorio ovo: — »Ja sam uvek isticao da je potrebno,

ako hoće da se pravo shvati fašizam, odstraniti iz svesti ledemdu, kao da bi fašizam bio reakcija na preteranosti i na grehe parlamentarizma, Parlamentarni sistem, onajkav kalkav postoji u Framcuskoj ili u Engleskoj ili u Belgiji, nije nikada postojao u Italiji, Godine 1914, ikad je Rat buknuo, Italija se nalazila u predparlamentarnoj lazi: postojao Je doduše Parlamenat, ali taj nije vršio nikaltovu upravljajuću funkciju, već samo funkciju kontrole; vlade su stvarane van Parlamenta, od strane Dvora. Senat je u celini bio naimenovan, a i sam Parlamenat je velikim delom bio naimemovan, zahvaljujući odlučnom uticaju koji je vlada imala bar na.dve trećine izbornih kolecijuma, Posle Rata, s izborima od 1919, započeo je u Italiji pokušaj da se udje u fazu ртауоб ратlamentarizma, u kome bi Parlamenat, kao izraz zemlje, Imao biti ako ne cela, a ono barem delimična upravljajuća vlast, Fašizam je, u svome poreklu bio napor sa kojim su male političke grupacije, koje su vladale sve do 1914, sprečavale formaciju pravog parlamentarnog režima, Neće se ništa moći razumeti od današnje situacije u Italiji, ako se ne podje s ovog gledišta. U stvari, fašizam je u svome začetku bio stvoren od Dvora, od Gjolitija, koji je bio ponovno izabran Ministrom Unutrašnjih Poslova godime 1920, i od masonerije, uz finansijsku potporu jedne rupe velikih

343